Kada proučimo Euzu i Bismillu, molimo da nas Allah, dž.š. zaštiti od onog đavla, da nam zaštiti hranu koju jedemo. Zato majke nikada nisu htjele ostaviti mlijeko otkriveno. Kada bi one htjele da bude sve lijepo, i sir i kajmak i da joj se krava ne baca kada je hoće musti, da to bude sve legalno, one bi počinjale sa Euzom i Bismillom. Kada pomuze otklopi onu posudu u kojoj joj stoji mlijeko i onda opet zaklopi i sve tako, jer ona zna da je mamac sihirbazici otvoreno. Ona da joj ne bi na vrata došla, jer čim dođe ona će pljunuti svojom pljuvačkom i svojim magijama će učiniti da ono mlijeko neće biti ono mlijeko. Drži sve poklopljeno! A šta je to? Pridržavati se svih propisa i voditi računa o njima, pa nećeš biti izložen bolestima. Zato se hrana ne smije ostaviti neotkrivena! Kako imaju duhovi, a šta su to, to su duhovna nevidljiva bića kao meleki, šejtani, džini; ako meleki imaju svojih oni će tome prići; ako ima šejtana oni će u to pljunuti, pa ćeš ti to popiti i tebe će početi u kičmi kočiti. Jedan Mujo nije mogao na oči gledati, a šta mu je uzrok tome bio. Kod njegove žene je bilo da o svojim sudima nije vodila računa. Ona to samo u kuhinju krhne, hranu koju ima ostavi nepokrivenu, a nije znala da postoje džini koji napljuvaju to. Onda Mujo nije mogao spavati dok mu nisam rekao da popravi stanje. To je sve nepoznavanje tih stvari oko kojih radiš. Zato treba uvijek sa Bismillom i poklopiti, onda ti je sigurno.
Dragi moj, što god da se radi, ne treba se činiti israfluk i ne treba škrtariti. Meni je moja tetka Aiša-hanum govorila dok sam bio mali, kad bih ja onu bošću samo onako uzeo da je istresem a iz nje ispadne mrva, da treba da je fino savijem i onda iznesem napolje pa da je trehnem tamo gdje neće insanska noga gaziti.
Treba da znaš kada staneš na mrvu ona tako vrisne i zaplače da je čuju svi meleci sa svih sedam nebeskih kata. Oni čuju takav potres, pa kažu, kakva je to buka na zemaljskoj kugli. Onda mrva kazuje, evo silnika Allahova koji Allahov dar odbacuje i gazi ga. Zato je Pejgamber nas učio i tome. Bolje je davati djeci da jedu na tlu, sa bošče, jer kada jedu za stolom ili stojeći sve se to prospe po podu i onda se stane na tu mrvu, na taj beriket.
Za sve postoje određeni propisi, a propisi islama su najispravniji i najsretniji. Ljudi se nisu mogli potrovati jedno od drugoga kada su pili iz jedne čaše a ovaj evropski način koji je nama naturio da se mi dijelimo i u hrani tako i u poslovima i u svemu drugom. Šta ima za cilj? Da smo mi podijeljeni. U arapskim zemljama se to nije izbrisalo, jede se na podu u demirlijama. Kada se prostre i postavi sofra starješina počne sa Euzom i Bismillom. Nema da se djetetu prvo dadne da jede. Starješina na taj način podučava ukućane da treba da započnu sa Bismillom a djeca se uče da znaju ko je stariji u kući i ko je skrbnik, tako da i oni to usvajaju i prenose na svoju djecu. Tu kuću, Allah blagoslovi. Djeci se nije dalo da se ustaju od jela dok ne kažu elhamdulillah i dok im odjeću ne otresu. Zašto? E pa zato da taj beriket ne ode od djeteta, da mu ide na zdravlje. Nema to kod nas da se djetetu da kriška hljeba i da je nosa po kući. Jok, dijete treba povaliti na pod i staviti mu siperak. To su usuli i adabi od kojih imamo napredak i koristi jer se vladamo po sunnetu Muhammeda,a.s.
Kada se hrana pravi, pravi onoliko koliko je potrebno za obrok. Ima žena koje naprave hranu za tri dana, pa čim ostane gurnu u frižider i zamrzivač, pa onda podgrijava kada joj ustreba. To nije dobro. Bilo je žena, majki, koje su čuvale imetak svoga muža, odgajale djecu, bile obrazovane, pobožne, stizale i drugima da pomažu, kao što je bila moja tetka Aiša koja je bila veliki islamski učenjak i alim. Govorila je tečno turski i arapski jezik. Znala je mnogo hadisa. Izrodila je jedanaestero djece ali joj nijedno dijete nije dugo živjelo. To je bilo njezino veliko iskušenje.
Bila je izvrstan vaiz i podučavala je žene islamu, pogotovo uoči petka u tekiji, prije nego počne kelime-i tevhid. Tada bi žene učile i ilahije. Rahmetli tetka Aiša je voljela učiti vrlo poučne ilahije, a najviše ovu:
Allah reda preko deda