STRELKO školski list STRELKO školski list br.1 | Page 9

села углавном су били обувени у опанцима и вуненим
чарапама. У зимским данима, када би стигли у интернат,
преобували би се и преоблачили и сушили одећу поред
фуруна. У старом интернату (где је данас библиотека и
мултимедијална учионица) биле су две спаваоне: женска
већа са двадесетосам постеља и мушка мања. У
спаваонама су били кревети мандраци двоспратни и
једна фуруна.Ученици из села Масуровци, Раљина,
Валниша и Студене путовали су, док су ученици из Црвене
Јабуке, Раков Дола, Радосина и Кијевца становали у
интернату. Устајало се је ујутру у 06:30h. На улазу у
тадашњи интернат, с десне стране налазило се је
бетонско корито са пет-шест славина, и ту су ученици
обављали хигијену (умивање и прање зуба). У том старом
интернату купатила није било. Потом су у 07h одлазили
на доручак. За доручак су углавном имали мармеладу и
белу кафу; сир, кувана јаја, чај... Настава је почињала у 08h.
Настава се је у то време (1972-75) одвијала у следећим
просторијама: где се сада налази кухиња са трпезаријом
биле су две учионоце шестог разреда; на месту данашње
фискултурне сале и мултифункционалне учионоце још
две учионице седмог разреда, а где су данас учионоце
нижих разреда биле су две учионоце осмог разреда.
Физичке активности извођене су лети на игралишту у
школском дворишту и на игралишту званом „На Вацино“,
а зими у фискултурној сали, која се сада именује као
„Велика сала“, у којој је од наставних реквизита било
струњаче, конопца, козлића... Након завршене наставе у
13h био је ручак. Ученици су за ручак добијали куване
оброке: пасуљ, чорбу, купус, ђувеч... Након ручка уследио
би мали одмор, а онда се одлазило на поподневно учење у
учионице шестог разреда (где је данас кухиња са
трпезаријом). Ученици су тада писали домаћи задатак и
учили у себи, уз обавезно присуство дежурног васпитача.
Након завршеног учења, ученици би имали слободне
активности. Углавном су играли фудбал, везивали мрежу
и играли одбојку... У времену од 15h до 15:30h била је
пауза. Ученици, који су боравили у интернату, тада би
излазили до центра села, до продавнице, јер је баш у то
време стизао аутобус из Бабушнице, и скоро свакога дана
међу путницима је био понеки родитељ или рођак
ученика. Ученици би при том сусрету добијали од својих
ближњих ситан џепарац, одлазили у продавницу и за тај
новац куповали себи смоки, бомбоне, слане штапиће...
Након те краткотрајне паузе, и виђења са својим
ближњим, ученици су се опет враћали у боравак и
настављали са учењем све до 18h. У 19h је била вечера, а
након вечере ученици су одлазили у трпезарију и тамо су
гледали телевизију (цртане филмове, утакмице и
актуелне домаће серије). Након тога, ученици би ишли на
извршење вечерње хигијене, а потом би одлазили на
починак, око 21h.
Прави доживљај за ученике био је када је у село долазио
бископ. Биоскоп је приказивао филмове у фискултурној
сали, и у то време углавном су се приказивали
партизански филмови.
По сећању ученика Новице Младеновића, школу је тих
осамдесетих година посетио дечји писац Добрица Ерић.
Поред редовних наставних активности, биле су актуелне
и радне акције ученика и наставника школе. Ученици су
сваког пролећа и сваке јесени ишли на пошумљавање
голети. Пошумљавали су места: Лалешевци, Раљин,
Студена, Валниш, Церичје, Градиште, Сип. Ишло се
пешака, мушкарци су копали јамице, а девојчице су
стављале саднице и затрпавале их земљом. Садили су бор
и багрем. Пошумљавало се је једног целог дана, а деца из
села су поносила од куће свој алат - ашове и будаке, за себе
и другове који бораве у интернату.
У школи је поред редовних физичких активности, на
часовима физичког васпитања, био организован програм
обавезног учења скијања. Скијање се је учило по неколико
дана, па и целе недеље, и тога дана није било наставе у
школи. Ученици су с а наставницима ишли да уче скијање
у месту „Паламида“, које се налази када се крене ка махали
Лалешевци, или у месту „Чука“, које се налази недалеко
изнад школе. У недостатку правих скија ученици су
проналазилили алтернативна средства која би им
послужила као скије, нпр. тарабе.
Ученици су брали маховину, семе од багрема, шипурак
(почетком септембра месеца), а у пролеће крајем априла и
почетком маја и пужеве. За шипурак и пужеве било је
одређено по килограм за разред (први разред-један
килограм...осми разред осам килограма). Викендом када
нису ишли у школу, брали су, а у понедељак доносили и
предавали у школу, и од тог новца ишли су бесплатно на
екскурзију.
Заједничком акцијом мештана села, родитеља и ученика,
прилично давно доведена је вода у школу. Ученици и
мештани копали су канале у које су полагане цеви. Вода је
доведена из места „Илијина падина“. На месту где се сада
налази део школе у коме су смештене учионице од петог
до осмог разреда, била је постављена чесма и биле су
засађене тополе. Занимљиво је да је по локалном
свадбеном обичају на то место довођена млада невеста
сутрадан након свадбе, како се у народу говорило
„доводили младу на воду“, а након спроведеног свадбеног
обичаја сватови су играли коло у школском дворишту.
По сећању ученика Милета
Костића, у оквиру ликовне
секције под вођством тадашњег
наставника ликовне културе
Спаса Ставрова (1982/83. год.)
урађен је мозаик са ликом друга
Тита, који и дан-данас стоји на
зиду интерната. Наставник је
доносио каменчиће, а ученици
су их обрађивали техником
стругања глaнц папиром, потом
су их лепили на подлогу од
папира, и са супротне стране
заливали малтером.
Почетком седамдесетих година, по сећању ученика
Радета Младеновића (1962) ученици су учествовали у
изради дренаже игралишта „На Вацино“. Ученици су
копали канале и износили камење из реке и радили
дренажу терена.
Занимљиво је да су у то време ученици, добрим делом,
учествовали у снабдевању школе хлебом. Наиме,
одредило би се по неколико ученика који су ишли ујутру
на аутобуску станицу звану „Сливче“ да чекају аутобус из
Бабушнице, тамо су преузимали хлеб и у џаковима га
доносили у школу. Једно време, у школском дворишту је
радила и пекара у којој се је месио хлеб за потребе школе и
за мештане села. Чувени пекар, како се сећају запослени
школе, био је извесни Бранча Богдановић из Стрелца.
Ученици су имали задужење да сваке јесени наберу и
донесу у школу од три до пет кг шипурка. Од тог шипурка
је у школској кухињи прављен џем, а ученици би током