STRELKO školski list STRELKO školski list br.1 | Page 27

Песма о Лужници
Има један лепи крај.
Тамо негде према југу.
И краси га неки сјај.
Историју има дугу.
Лужница је њему име.
Добијено према реци.
Што се леди усред зиме.
Причали су о њој преци.
Дани у недељи
Загонетку једну дајем деда Вељи.
Да видим шта зна о данима у недељи.
Први дан у недељи, што не воли га ђак.
А он одмах рече, то је понедељак.
Ни следећи други дан, ништа мање лак.
Деда рзо рече, то је уторак.
У средини недеље, који дан је деда?
А он мирно одговара, то је дете среда.
Који је то дан, што наставља среду.
То је сине четвртак, четврти по реду.
Кажи деда пети дан из седмице ове.
То је онај до ри дан, што се петак зове.
Реци мени шести дан кад идеш код Симе.
Први дан у викенду, су ота му име.
А који је седми дан, пун правог весеља?
То је дан за одмор и зове се недеља.
Прође цела седмица и викенд са њом.
До ро сам се снашао у задатку свом.
Притока јој Мурговица.
Иако је већа река.
То је река са сто лица.
Због бујица доста прека.
На Раљинској реци стоје.
Дивљином лепоте крију.
Скокови се редом броје.
Док се стене водом мију.
У средишту је котлина.
У њој варош Бабушница.
А са околних висина.
Срећно лети свака птица.
Шах је игра древна, стара
наставници
песници
Шах је игра древна, стара,
На шездесет четир' поља,
У њој не сме да се вара,
Не постоји игра боља.
Пешаци су сила права,
За опасну борбу спремни,
Скакач, ловац, топ и дама,
До последњег краљу верни.
Мора добро да се пази!
Свака грешка пораз ствара,
Пешак жури, носи, гази,
Може лако да завара.
Не постоји игра боља,
Што се игра с пуно жара,
На шездесет четир' поља,
Шах је игра древна, стара.
Са свих страна стоје брда.
Нека већа, нека мања.
На пашњаке пасу крда.
Памте нека лепша стања.
Са високе Руј планине.
И Големог Стола ниже.
Сва насеља и даљине.
Изгледају много ближе.
Сува планина је нешто.
Баш посебно у том крају.
Прибовица даје вешто.
Сјај родноме завичају. Упутство
Прасац Ђоле На њој има пуно врела.
Много пећина и јама.
Неколико лепих села.
Што остају сада сама. Кад хоћеш нешто да кажеш гласно,
Да смисла има, поруку нуди,
Промисли добро, разум пробуди,
Говори течно, ни тихо, ни гласно.
Кренуо је прасац Ђоле.
У школу да учи.
Алʼ га нешто ноге оле.
Па се много мучи. И Звоначка ту је бања.
Са каменим старим мостом.
Боље дане она сања.
Поноси се сваким гостом. На рду је њему школа.
Па има дилему честу.
Ко је школу направио.
Баш на таквом месту. Многе цркве и градишта.
Старо утврђење Шанац.
Прелепа су излетишта.
Где се празни сваки ранац. До школе је тешко стићи.
Ђолету то смета.
Неће дуго тамо ићи.
Само осам лета. Лужничанин госта прима.
Ракију и вурду даје.
Гостопримство нуди свима.
И себичност не зна шта је. Хајде Ђоле хајде Ђоле.
До ар прасац уди.
Можеш и ти до ар ити.
Само се потруди. О Лужници нек се збори.
Нека други људи знају.
Да се воде разговори.
О прелепом српском крају.
Деда ми је помогао да научим дане.
Зато једва чекам, школски дан да сване.
Ко концем нижи мисли своје,
Оном ко слуша, пажњу усмери,
То што испричаш, опет провери,
Схвати суштину и знање је твоје.
А када једном у твојој глави,
уочиш неко празно место,
Читај, бележи, обнаваљај често,
На бригу заувек тачку стави.
Да ту крај није, треба да знаш,
Све у животу, није суво знање,
Пола тебе је и васпитање
што умеш људски другом да даш.