Језичке занимљивости приредила: Анђелка Живковић
У прилици смо да свакодневно чујемо разноразне граматичке конструкције, језичке варијације, необичне спојеве, непознате или новонастале речи. Често се запитамо шта је исправно, да ли је таква њихова употреба у нашем језику могућа и регуларна, и ако није како би ваљало правилно нешто изговорити, употребити и написати.
У овом броју смо изабрали да вам кажемо понешто о употреби глагола требати у српском језику, о плеоназмима, и о страним речима у нашем језику. Сматрамо да су ове језичке занимљивости, на неки њима својствен начин, интересантне и специфичне, јер су фреквентне у свакодневном говору. Поред неких ове језичке појаве пролазе незапажено, а некима стварају забуну и намећу и им дилему у виду питања: „ Шта је исправно?“. Па, ево! Ми вам нудимо неколико примера и објашњења, верујући, да ће вам, након њих, бити јасније.
Глагол требати када се јавља уз други глагол мора се употребљавати као безличан, само у облицима 3. лица једнине( треба, требало је, требаће, требало би). Тако, није исправно рећи „ Требао си то раније да кажеш“, „ И они требају да дају свој део“, „ Нисте се требали мучити“ већ „ Требало је то раније да кажеш“, „ Треба и они да дају свој део“, „ Није требало да се мучите“.
Плеоназми( употреба сувишних речи) јесу најчешће језичке грешке које чујемо у свакодневном говору, у медијима, путем средстава јавног информисања, или прочитамо у штампи. Изразити плеоназми које можемо да чујемо у свакодневном говору нашег језика су чак штавише, баш управо, исто такође, цирка око, где је од двеју речи једна сувишна. Веома је учестала и употреба облика често пута, уместо кога треба рећи или само често или много пута( више пута).
Свакодневно смо у прилици да чујемо, а неретко и да напишемо, на десетине речи за које бисмо можда, са стопроцентном сигурношћу, тврдили да су оне наше домаће речи, а ми не знамо да су те речи у наш језик ушле из других страних језика. Оне су толико честе у говору, да су се одомаћиле, те смо почели да их осећамо као своје, домаће речи. Српски језик је отворен према утицајима са стране, те смо тако примили доста страних израза које је доносила модерна цивилизација, култура, технологија, наука. Те позајмљенице су се облички прилагодиле нашим речима, и постале су саставни део нашег лексичког фонда.
Ево кратког прегледа неких речи, које свакодневно чујемо у говору, а које су у наш језик ушле из других језика, и у њему се одомаћиле:
Турцизми: занат, топ, чамац, будала, ћелав, сакат, бајат, мамуран, боја, олук, калуп, бакар, ергела, чак, тек;
Романизми( речи из романских језика, латинског, италијанског, француског, шпанског): нација, доктор; балкон, опера; балет, машина, компот; канибализам, хунта;
Хунгаризми( речи из мађарског језика): соба, ципела, лопов, ашов, варош, вашар, гулаш, салаш;
Грцизми( речи из грчког језика): хиљада, друм, гипс, манастир, хор, филолог, анђео;
Германизми( речи из германских језика, пре свега из немачког језика): вага, пегла, шраф, лозинка, молер, мајстор, фарба, шминка, пантљика, штекер, штикла, веш, шраф, шрафцигер, шпајз, рам, бина, браон, розе;
Бохемизми( речи из чешког језика): часопис, повод, спис, улога, предмет, наслов, учинак, образац, појам, живаљ, образовати, ословити;
Русизми( речи из руског језика): запета, услед, кружок, бекство, област, завод, падеж, чиновник, учествовати, учтив, горд, искрен, отмен, невин;
Англицизми( речи из енглеског језика): спорт, трактор, џемпер, викенд, паркинг, филм, компјутер, старт, клуб;
Надамо се да ће вам ове језичке занимљивости заголицати истраживачке амбиције, те да ћете се мало више њима позабавити у слободном времену.
До наредног читања, велики поздрав од странице Језичких занимљивости!
Извори: 1. Граматика српскога језика, Живојин Станојчић · Љубомир Поповић, Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1997 2. Српски језички приручник, Павле Ивић...[ и други ], 4. издање, Београдска књига, Београд, 2007