3. Хаимова прича о Ћамилу. О Џем-султану. Валија.
4. Фра Петар. Хаим о шпијунима. Заим, Бас, Софта. Рефлекеија о пријатељству. Ћамилов излазак у двориште. Он започиње причу о Џем-султану.
5. Ћамилова прича о Џем-султану, “древна прича о два брата". О Бајазиту и Цем-султану. Лукаве игре европских владара око Џема. Џемова смрт.
6. Ћамилова прича о Џем-султану. Рефлексија. У сумрак, како се и појавио, Ћамил је те вечери „нестао у једном од завијутака Проклете авлије".
7. Ћамил се не појављује три дана. Хаимова прича о Ћамиловом крају. Фра-Петров страх.
8. Живот у Авлији. Заим. Бас. Казивање о очима. О Басу. Фра-Петрово казивање у првом лицу - привиђа му се Ћамил. Хаим. У Акри - причање у првом лицу, у облику дијалошке реплике. Избављење из Акре и повратак у Босну. Завршни сегмент: „И ту је крај".
Вешто изграђена оквирна слика – опис манастира и манастирског гробља у суморан зимски дан има алегоријско значење. „Хоризонт се примакао надохват руке, снег који тихо пада спојио је небо и земљу, само се јасно види свежа рака на гробљу и стаза која води од гроба до манастирске капије“. Симболично је управо у детаљу свеже раке на гробљу и црне стазе до манастира. Ова суморна слика приказаног пејзажа истакла је, наговестила је да ће оно што следи бити у истом тону.
У експозицији је истакнута још једна алузивна слика, али будући да је звучна, ономатопејска, доживљава се
7