Фра Петрова сазнавања мотивисана су увођењем Хаима, Јеврејина из Смирне и ухапшеницима који су о свему што се догађало у „Проклетој авлији“ на чудесан начин сазнавали и сами додавали и китили. Као што се око фра Петровог свежег гроба, у општој белини руменила расквашена иловача, и младића опомињала на недавну смрт надахнутог и даровитог приповедача, око фра Петра који је разговор волео као хлеб, плеле су се разнолике и чудесне приче о злогласном стамболачком затвору. Одавно умрлом Ђжему, несуђеном несрећном султану, казивао је Ћамил. О Ћамилу и његовој судбини причао је Хаим. О Карађозу и животу у Проклетој авлији сазнавао је од свезнајућег колектива хапшеника и исто тако свезнајућег Хаима.
Прича о Проклетој авлији, развијена је у осам поглавља. Кратак преглед садржине поглавља омогућава увид у распоред унутрашњих прича и композиционих прстенова:
1. О „становницима" Проклете авлије. Изглед авлије. Фра Петар. Заим. Положај Проклете авлије. “Југо и нервоза” Карађоз. О фра Петровом причању (младић). Прича о Јерменима. О фра-Петровој
причи о Карађозу и Проклетој авлији „о којој је, у последњим данима свога живота, толико нричао младићу поред себе".
2. Фра Петар се сели у „угао уредних, мирних и повучених људи". Ђамил долази у исти угао. Приближавање Петра и Ћамила. Ћамил одлзази у другу просторију. Хаим, „човек, који је морао да говори".
6