Иво Андрић „Проклета авлија“ – композиција и симболи
Композиција романа
Књижевноуметничка грађа распоређена је у роману као систем прича у причи. Примењена је прстенаста композиција, која подразумева више приповедача или наратора. Између прилога и епилога као оквира, нижу се различите приче које причају Заим, Бас, Хаим, Ћамил, фра Петар.
Садржај прича обликован је техникама наратора. У оквирној слици причу почиње млади фра Ратислав. Од њега приповедање преузима фра Петар, па га предаје Хаиму, а од Хаима причу преузима Ћамил. У кулминацији романа, а то је оно место које садржи опис Ћамилове несреће, поново се јавља Хаим, као наратор, али у улози фра Петровог сабеседника, затим опет прича фра Петар и на крају, у другом делу оквирне слике, са неколико потеза роман завршава фра Ратислав. Наратор који је тренутно на сцени која тренутно прича свој део романа по правилу увек најављује наредног.
У оквирној причи појављује се неименовани младић који стоји поред прозора фра Петрове манастирске ћелије и гануто се сећа лепоте фра Петровог причања. Приповедачево објективно приповедање је у трећем лицу. На простору цариградске тамнице приповедач је углавном у фра Петровом видокругу, чиме се постижеутисак не посредностиу описивању.
5