КРАТАК САДРЖАЈ ДЕЛА
Роман почиње описом сахране фра Петра и пописивањем његове имовине. Покојник се помиње у најлепшем светлу и његово често причање о боравку у “Проклетој авлији”. Тако фра Петар постаје наратор, који у причу уводи један по један лик. Пре свега имамо исповест покојника, који је грешком завршио у „Проклетој авлији“. Поред описа: Карађоза, Заима, Хаима, два бугарска трговца и многих других, чини се да фра Петар воли лик младог богатог Турчина, Ћамил ефендије, са којим врло радо ступа у разговор.
На почетку њихове разговоре махом води фра Петар, међутим касније је Ћамил тај који говори. И то, у тренутку када прихвата своју непостојећу кривицу и схвата да је он Џем султан, брат султана Бајазита који је проглашен малоумним само да не би дошао на престо- Ћамил се у читавој тој причи проналази и на завршном саслушању, схватајући безизлазност ситуације у којој се грешком нашао, прихвата своју судбину и узвикује: “Ја сам то!”. Тим чином доприноси да га невиног осуде.
Сам фра Петар тугује за Ћамилом, а посебно га погађа што нико са сигурношћу не зна шта се са овим младићем догодило.
Прича даље говори о мукама фра Петра који, иако је ослобођен, бива прогоњен и тек након осам месеци добија могућност да се врати у Босну.
4