Захваљујући таквом компоновању грађе, роман добија необичну дубину, јер има неколико животних и тематских планова.
Други план је Проклета авлија. У односу на њене ћелије, доминира предочавање дворишта и у време када затвореници излазе из ћелије. Живот у затворским ћелијама ретко се приказује.
Трећи план ове необичне дубинске слике са више димензија чини судбина несрећног Ћамила. Њи писац прати делимично у далекој Акри, Ћамиловом завичају. Завичајни део приће даје се међу зидинама цариградске тамнице.
Четврти план романа је Ћамилова научна опсесија. Несрећни султан Ђжем жртва је међународне дипломатије и зле коби која га је видела као султановог брата. Роман је у целини метафоричан. Квалитет његов је у богатству ликова и мотива, у реалистичности и алегоричности дела у целини.
Симболика романа
Роман Проклета авлија спада у ред најзагонетнијих дела Иве Андрића. Садржај приче нуди једно суморно алегорично значење живота, меланхоличну мисао о пролазности људског живота. Прича развија своје метафоричке латице и даје одговор на вечно питање човекове егзистенције - како живети.
10