Progressive Digital Srbija septembar 2016. | Page 19

U Poljskoj, ne očekujemo da Savet za monetarnu politiku ponovo pokrene ciklus ublažavanja osim ako ekonomija značajno ne uspori. Potencijal za povećanje rejtinga u regionu Što se tiče kredita, i dalje očekujemo da će rejting agencije ili smanjiti rejting Poljske ili barem promeniti izglede na negativne, zbog tekućeg ublažavanja fiskalne politike i odustajanja od pojedinih reformi. Pored Srbije i Slovenije, kojima su Fitch odnosno S&P povećali rejting za jedan stepen u junu, i dalje vidimo određeni potencijal za povećanje rejtinga u regionu. Mađarska je i dalje najveći kandidat za podizanje rejtinga i vraćanje u investicioni rang od strane rejting agencije Moody’s i Fitch kasnije u toku godine. Rumunija, koja bi lako mogla da se kandiduje za povećanje rejtinga na osnovu svoje veoma povoljne fiskalne situacije i spoljnog duga prošle godine, u potpunosti je upropastila svoje izglede najvećom fiskalnom relaksacijom (mereno promenom strukturnog deficita) u EU od 2010. godine. Hrvatska i Češka i dalje treba da emituju velike količine dužničkih hartija Ako obratimo pažnju na aktivnost u toku godine u vezi sa izdavanjem državnih HoV u CIE, vidimo da su, do kraja prvog polugodišta 2016. godine, mnoge od njih dostigle učešće koje je proporcionalno mnogo veće od 50% u odnosu na kvantitativni cilj za celu godinu. To naročito važi za Sloveniju (koja je već imala naviku da akumulira ogromnu gotovinsku rezervu u poslednjih nekoliko godina), Mađarsku i Poljsku. U Mađarskoj, međutim, do ovoga je došlo uz mnogo veću emisiju trezorskih zapisa, kao i državnih hartija od www.progressivemagazin.rs vrednosti niže nominale namenjenih fizičkim licima, nego što je bilo planirano, kojima se (zbog kratkoročnog dospeća ovih hartija od vrednosti) ne poboljšava profil ročnosti, te su zapravo stvorili povećanu potrebu za refinansiranjem u toku godine. Gledajući Poljsku, aktivnost izdavanja HoV je takođe bila prilično intenzivna u prvom polugodištu, pa tako samo 32% treba da se emituje u drugoj polovini 2016. godine ako ova zemlja želi da u celosti ostvari svoj plan emitovanja za ovu godinu. Međutim, Hrvatska, a naročito Češka, i dalje treba da emituju velike količine dužničkih hartija u preostalom delu godine. Češka i Srbija verovatno neće imati emisije evroobveznica Što se tiče evroobveznica, čini se da je većina zemalja završila sa najvećim delom emisija za ovu godinu. U maju je Ministarstvo finansija Rumunije želelo da izbegne mogući negativan tržišni sentiment uoči glasanja o izlasku Velike Britanije iz EU i prodalo je 12-godišnje evroobv