слободу свом народу . Човек је под њима био потчињен , и натеран да , ради свог мира и опстанка , признаје само оно што му они искроје . Ја сам у својој земљи био строг према властели , и оном делу свештенства које је ширило погрешне приче о мени и мојој породици . Кренуо сам путем свог претка Немание . Сваки бабун који прогони уметнике , књижевнике , звездаре , научнике и жене , биће утамничен од моје руке .
У дану када сам добио титулу деспота , понудили су ми да се оженим . Исказао сам захвалност уз објашњење да ја девојку морам да видим , јер још љубав упознао нисам , и не желим да ступам у брак из политичких разлога . Много тога сам учинио што сам морао , и живот ми одавно постаде горак , па помисао о уговореном браку била ми је мрска .
Постао сам деспот , и наивно поверовао да је светлост ушла у наше животе . Помислих да је несрећама крај . Врата су нам отворена , сви заједно ћемо кренути у боље дане .
И свему томе покушаше на пут да стану моја браћа . Мој Вук и Бранковићи . Нико осим Господа и Оливере није могао видети моју патњу , моје проклињање судбине , и црног бремена које више нисам знао да носим .
У својој радости , не због титуле на глави , већ због радосних вести које ћу народу донети , занемарио сам своју моћ виђења унапред , па нисам видео да је мој рођени брат био невесео поред мене . 90