ЦАРИГРАД
Турски пораз код Ангоре и Бајазитова смрт , све је то мене и мој народ одвело на другу страну-према Византији . Било је то и моје ослобођење од ратова против хришћанских земаља . Више нисам био турски вазал . Византијски цар Јован Vll Палеолог имао је унапред смишљен план за мене , јер сам им био потребан због своје вештине владања и ратовања . Све ми је то било јасно оног дана када смо Вук и ја примљени у Цариград . Дочекали су нас пријатељски , уз велике почасти , као да никада нисмо били у ратовима против хришћанских војски .
Доживео сам велику радост и одушевљење сјајем њихове културе . Византија , другачији свет од исламског , лепота природе и грађевина , процват уметности . Цариград је личио на град из моје маште какав сам желео да изградим , и ковао планове о њему од раног детињства .
Остварење сна се ближило , и занесен лепотом око себе нисам стигао ни своје поштовање да искажем , а добио сам титулу деспота . То је много значило и за мој народ . Постали смо деспотовина , што је донело углед у целом хришћанском свету . Више нисмо морали да помажемо Турцима у освајању , придружили смо се одбрани хришћанског света од њихове најезде . Када кажем хришћански свет мислим на народ , не на хришћанске власти , јер сви су они заједно са црквеним властима одузимали 89