Док смо се молили у нашој соби за молитве , Оливера је погледала кроз прозор и запазила његово чудно понашање .
’’ Гле , како је замишљен . Зар он и даље бежи од тебе ?“
’’ Бори се . Уз мене је за време сваке битке , уз мене је када одлазим . Сваки пут смо се опраштали братски . Плаши се да ћу га оставити , а када се засити наше блискости , јави се она дечачка љубомора . То је моја брига од детињства . Брига која се протеже откад нам је отац отишао . Љубомора мог брата изједа , и ако га савлада , тешко ће бити . Не знам шта ће са нама на крају да се догоди .“ ’’ Зар је дотле дошло ? Ја то нисам знала .“ ’’ Неко сеје мржњу између нас . У данима када сам га остављао , свима је веровао осим мени .“
’’ Не причај тако ! Даће Господ да вас испратим у Цариград , и да ми дођете у слави и победи . Само да нам се Гргур врати . Кад бих могла да будем са Маром , да јој буде лакше . Али нећу , не желим више да се растајем од тебе . Обећај ми , освануће дан када ћемо обићи и Јелену и Теодору . Па ми не знамо ни како оне данас изгледају .“
Није ми било лако да слушам о сестрама које сам изгубио из вида . Годинама их нисам видео , ратовао сам против њихових мужева , можда нису ни желеле да ме виде . Обећао сам Оливери да ћемо их видети , јер сан о окупљању породице никада ме није напустио .
88