обећала да ће ми помоћи ако ми икада њена помоћ затреба .
И дошао је и тај дан , када сам Јефимију и Милицу пратио у Бурсу да оправдају моје поступке пред султаном , и да својим молбама истерају његову војску из Рашке . Пратио сам их заједно са Вуком . У то време био ми је близак и подржавао ме у свему . Желео сам да тако остане , али сам видео да неће .
’’ Знајте да сам данас поражен и постиђен . Две моје мајке напустиле су свој мир због мене , и одлазе да моле за моју главу . Био сам неопрезан , мудрост ме напустила . Да сам имао памети , све бих урадио другачије .“
Јефимија се осмехивала топло и мајчински , миловала ме је по коси , и благим гласом умиривала : “ Не можеш све сам . Превелики задатак у животу имаш . Мени је част да ти учиним , па и живот ћу дати ако треба .’’
’’ Поздравите Оливеру . Благо вама што ћете је видети .“
’’ И ти ћеш је видети ускоро . Пристаће Бајазит да те види , нећемо се вратити док не измолимо .“ – тврдила је моја мати . Толико челичне снаге у једној жени , то је здивљујуће , и богом дано . Није се на њеном лицу видео ни страх , ни узнемиреност , ни брига . Била је поносна и усправна , а чинило ми се да је све лепша , како је старија . Седале су у кочију , а она је скинула монашку мараму са главе , и заблистала је на сунцу црвена , таласаста коса .
74