Али су старији . Они су већ одрасли , док смо ми онда били деца . ’’ Вуче , шта ћемо ? Ја ово морам да прихватим , али не желим . Шта ће мислити Гргур , Ђурађ и Лазар ?“
’’ Ни мени то не треба , али то је последња жеља нашег идола . Сети се оне године проведене на њиховом двору ? Никада нисам био тако срећан после очеве смрти .“
’’ И ја . Те године смо последњи пут имали породицу .’’
Писмо смо добили од Маре . Наша храбра сестра , која је тих дана била у дубокој жалости , мислила је на нас . А разлог писма био је за мене тежак , као ново бреме које ћу носити . ’’ Стефане , Дошло је време да ти предам једну заповест , последњу жељу Вукову . Ти ћеш управљати нашим областима , водићеш бригу о нашој породици . Вук је ту одлуку донео пре свог пада , јер је знао да не може дуго водити своју битку . Тако ћемо ми бити спашени од османске руке , ти ћеш нам бити господар . Само Вучитрн остаје наш . Наши синови су пристали на то , јер их је отац учио да ти верују . Говорио је како си ти старији од своје старије браће . Пази на Вука , још је дете . Ја сам изгубила део себе , други део моје душе поново сам изгубила . Али знам да је са нама , осећам његово присуство . Много те је волео , и никада ти ништа није замерио . Надам се дану када ћу вас
53