Морејску деспотовину и Цариград . Падом Цариграда угрожене су све хришћанске државе на Балкану . Рашка није , јер сам је својим учешћем на турској страни спасао , али пало је Косово . Вук Бранковић је заробљен и исте године , у октобру , напустио овоземаљски живот . Његова смрт бацила је сенку на све битке које сам преживео . Као да је све био сан , а жалост за њим јава . Тежак ударац моје судбине био је тај што му нисам могао помоћи , већ сам и помогао његовом паду . Бајазит ме је поштедео упада на Косово . То је његова захвалност за све моје учињено у походима .
У октобру 1397 . желео сам да будем сам . Призивао сам старог Стефана , који би могао да плаче и да истера сву тугу напоље , али није га било . Уз мене је време проводио брат , једнако потиштен и несрећан . Затворени у нашим одајама , покушавали смо да побегнемо од садашњице .
’’ Шта мислиш , како би народ реаговао када би се прочуло да његов кнез седи у замку , и не жели да изађе ни у врт ?“
’’ Народ не размишља о мени . Али мене је срамота од целог света . Нисам био на Косову , али моје разбијање хришћанских снага ојачало је турско царство , и тако ојачано уништило је нашег идола . Ако сам икада имао идола , био је то Вук Бранковић . Сада је моја сестра остала без своје љубави , а рођаци без оца . Њима је ових дана исто као што је нама било ’ 89 .“
52