јер границе жалости нису постојале . У то време забранио сам песму и гласан смех у делу двора где су биле моје одаје . Патња ме разарала као болест од које се не може оздравити , а ни умрети .
Трагична судбина Вукова завршила се погибијом од руке Турчина . Принц Муса не беше задовољан Вуком , и окриви га за поразе у борби против Сулејмана . Погубио је Вука , а са њим и Лазара Бранковића , јула 1410 . Није било спаса . Ишли су у понор , и понор их је одвукао . Не прође дан , а да се не помолим за њихове душе . Да им Гопод подари шансу , да се роде поново , и исправе своје грешке .
Морао сам да наставим даље . Да подигнем срушено , да утешим невољне , да наставим путем напред . Послао сам допис Ђурађу да никада више не покушава рат против мене , и да га ја још увек чекам . Чекам помирење .
Није више постојала утеха , само нада . Потрага за светлом које ћу упалити , а да га нико не угаси . Отишао сам у Угарску да нађем спокој , и да извршавам задатке Реда . Моја прекрасна , од Господа дата сестра Оливера , остала је у замку да ме замени . Посвећена давању милосрђа и образовању нашег рода , она је данас највољенија у Рашкој .
Поново магија септембра закуцала је на моја врата . Када се најгушћи мрак спустио , најјаче сунце засијало је пред мојим очима . Као ’’ Змај “, пратио сам Барбару и Жигмунда у посети селима Угарске . Али нисам их пратио , већ смо имали заједничку тајну 143