Бранковићима , где би они владали као турски вазали . Чланови Реда Змаја били су спремни да ми помогну ако дође до братоубилачког рата . Нисам знао шта тачно осећам , нити сам га све те године видео . Вук је за мене постао странац . Непријатељ који је добио од Турака тридесет хиљада војника , и учинио да се остваре сви моји страхови и виђења из детињства . Онај дечак који је замишљен шетао по нашој башти испред замка у Крушевцу , који се љутио на мене само зато што сам се родио , упао је са војском у Рашку и пустошио по њој пола године . Ратовао сам против њега бранећи народ и оно што смо тек изградили , а у тренуцима самоће падао сам у очај , и желео да ишчупам праменове своје косе . Зар су Лазар и Милица могли да роде толико зло од човека , који је по својој кући палио и рушио ? Нисам желео његову главу , а мислим да није ни он моју . Само је хтео да сруши све наше успехе . Цела Рашка била је једна са нашим двором , сви смо земљу обновили уз љубав и слогу , уз сунце , светлост , свест и помоћ из свемира ( помоћ астрологије ).
Шест месеци је прошло , а један део властеле и црквених старешина прешао је на Вукову страну . На мојој страни били су ’’ Змајеви “, и то је било довољно за пораз Вукове војске . И на крају , ипак се десио мој пораз - дао сам Вуку што је желео . Јужни део земље . Рашка је подељена , а поново се на неким местима морала обнављати . Моји крици очаја испуњавали су замак . Оливера ме тешила и сама проливајући сузе , 142