мисију . У једном селу Угарске , наша духовна браћа су се окупила у оближњој пећини , ради заједничке молитве . Очаран сјајем свеца и тихом молитвом коју смо изговарали , пожелео сам да останем у овом селу и следећи дан .
’’ Краљу мој , ја бих још мало био са овим људима . Да ли бих могао код некога наћи кров над главом ? Могао бих и у овој пећини спавати ?“
’’ Питаћемо браћу . Остани колико хоћеш , и одмори свој дух .“
Изговарали смо ОЧЕ НАШ , тихо , полако , уранајући унутар себе . На зиду пећине запазио сам цвет са шест латица .
Испред верника стао је средњовечни мушкарац , огрнут у црвени плашт , изгледао је као Назарен . Мало ме подсетио на мога оца . Извукао је испод плашта књигу умотану у зелене корице . Привукао ме је обим те књиге , јер је изгледала моћно . Нешто снажно привукло ме је светом предмету . Срце је јаче закуцало .
’’ Да ли је то једна од оних копија ?“ - шапатом сам упитао Барбару .
’’ Јесте . Погледај како је величанствена . Странице као да блистају .“
Духовни вођа је отворио књигу , и ја видех предиван рукопис , нове странице ...“ ’’ Деспоте српски , приђи !“ Звао је мене , а ја збуњен , гледах у њега ћутке .
144