Оливера је раширила руке и пао сам јој у загрљај , али суза више нисам имао . Само горчину .
Отишли смо у собу за молитве . Сестра је тамо све својом руком улепшала , упалила црвене и беле свеће , донела неке нове слике ... Клекнуо сам пред наше најсветије породичне иконе . Господ и Госпа , Петар и Свети Вид . Главу сам погнуо , нисам знао како да се молим . Оливера је клекнула поред мене и наслонила главу на моје раме .
’’ Нисмо се одавно молили заједно . Опусти се , најгоре је прошло .“
’’ Не знам више којим речима и мислима да се молим . Не знам више ко сам и шта сам , ни шта да радим .“
’’ Да се смириш , то ти је потребно . Оженићеш се . Моли се за будућност .“
’’ Док траје рат између мене и моје браће , Франческо Гатилузија неће дати своју кћер . Она је принцеза која живи у овоземаљском рају . Неће доћи у земљу где брат на брата удара ради власти .“ ’’ Свиђа ти се ? Да ли је лепа ?“ ’’ Много . Причаћу ти шта смо све преживели , и како нам је било у Митилени . Хајде да се ћутке молимо . За душу наших несретника .“
Молили смо се за Бранковиће и Вука . Могао сам мислима да одем у прошлост и видим Вука како усамљен шета по нашем врту . Био је дубоко замишљено дете због љубоморе која га је изједала , и на крају-уништила живот .
112