Када сам осетио да не могу више да клечим , загрлио сам Оливеру , и искрено рекао шта предосећам .
’’ Тужно је што видим и осећам . Вуку нема спаса . Ја око њега видим неку тешку карму , неки црни оклоп који не могу да пробијем . Војске сам победио , њега нисам успео да придобијем . Добру душу има , али га несрећно детињство затровало .“ ’’ Устани , да ти нешто кажем . Можда има наде .’’ ’’ Одакле нада долази ?“ ’’ Од наше мајке . Спрема се да иде на двор Сулејману . Као што је тебе спашавала од Бајазита , тако ће њега покушати да врати .
Нисам се много изненадио . Очекивао сам да мајка неће седети , и чекати да се Вук врати . У исто време сам осетио и онај стари потиснути осећај , разочарење што нас је напустила .
’’ Нека иде . Када сам говорио да ће ми Вук бити непријатељ , она ме је прекорила , и није схватала озбиљно његову љубомору . Вукво детињство рано је прекинуто , и она га је само мазила . А плашила се моје судбине , и због тога отишла .“
’’ Све ми је одувек било јасно . Замонашила се да нађе мир , јер је све постало претежак терет за њу . А ипак те није оставила . Владао си уз помоћ њених савета . Ти си јој омиљено дете . И ниси јој опростио што је отишла .“
’’ Тако је нестала наша породица , то ме је заболело . Вук је остао сам , и отуђио се од мене . Шта 113