’’ Разумео сам .“ - мрско је одговорио , и напустио ме .
Не само да је изашао из одаје у којој смо разговарали , већ ме је те ноћи напустио , као прави непријатељ . У сред ноћи пробудио ме је галоп коња . Вук је са својих двадесет верних војника отишао Турцима . Придружили су им се и властелини којима сам сметао . Отишли су на двор султану Сулејману , да траже помоћ коју су тражили и Бранковићи . Отерати мене са власти , и поделити земљу .
Вратио сам се у Крушевац . Оливера и сви моји на двору чекали су ме забринути и узнемирени . Ружна вест брзо се проширила . Имао сам осећај да ми је десница још крвава , и да не могу спрати крв са ње . Хладноћа је владала телом и духом . Био ми је потребан дом , и само његова топлина могла је да ме угреје .
Ушао сам у замак , а сви су ме дочекали потиштени , и ћутали су . Послуга и чувари , учитељи и сестра . Нико није смео изустити ни реч . Осетио сам нелагодност . Нису ови добри људи криви за издају моје неразумне браће .
’’ Драги моји , вратио сам се . Рашка је постала деспотовина , отерали смо Турке . Ових дана су покушали поново , али смо их уништили . Као што сте чули , мој Вук је отишао Сулејману , а прати га неки од властеле . Нека иде , ја сам срећан што сам се вратио кући . Хвала вам што ме чекате , и што ми чувате дом .“
111