пренесу поруку . Тако сам знао планове непријатеља , куда ће се кретати , и шта смерају .
Послао сам Вука да нападне војску коју предводи Ђурађ Бранковић . Обавештени смо да се Гргур повукао .
Ја сам са својом војском кренуо на Турке . Помисао да су поново дошли да освоје моју земљу разјарила ме толико , да сам подсетио себе на звер која избацује ватру из себе , и спремна је све пред собом да уништи . Мој очај није имао границе , бес је куљао у крви , и нико ме није могао зауставити .
Завртео сам секиру око себе и заурлао , а мој коњ као да се томе радовао , па ме је поздравио тако што се подигао на две ноге , и јурнуо снажним галопом . Војска је кренула замном са таквом енергијом , да су се Турци једним делом разбежали . Остале , који су се узалудно борили против нас , оборили смо немилосрдно . Наша освета била је страшна ... Као да је помогла и сама земља по којој смо јурили . Поново покољ . И опет ја главни у свему томе . И поново нисам имао избора . Кроз главу ми је пролетела мисао да ће се Бранковићи повући и смирити се , да је добро сто Ђурађ није кренуо директно на мене . Њега нисам мрзео , јер то није било могуће .
Косово беше пуно мртвих људи , већином Турака . Јесу непријатељи , али су људи . Тамо су им тела остала укопана , крв су спрале кише , а неко је , тамо негде , плакао за њима . Ништа страшније човек није измислио од рата , и никада онај који се брани 108