није волео да убија . Никога проливена крв није усрећила .
Отарасили смо се Турака , и кренули у потрагу за Вуком и његовом војском . Очекивао сам да је Ђурађ поражен побегао , и да се Вук показао као вешт ратник . Ништа од тога се није десило . У сусрет нам је пристигла малобројна војска и Вук , који ми је очима све рекао . Мирно је јахао , као да се ништа није догодило , а за њим двадесет коњаника .
’’ Вуче ! Где ти је војска ? Зар сте се само ви вратили ?“
’’ Живи су . Распустио сам их , спасао им животе . Идемо према Новом Брду , да се склонимо !“
’’ Од кога да се склоните ? Ми смо уништили Турке , немамо се од кога крити !“
’’ Од Бранковића , Стефане ! Нисмо успели да победимо Ђурађа .“
’’ Не верујем ! Дао сам ти већи део војске , а такве
Ђурађ није имао .’’ ’’ Напашће нас опет . Боље му дај што тражи .“ ’’ Шта тражи ? Да поново будемо вазали ! Јеси ли у бунилу Вуче ?!’’ ’’ Јесам , брате , ако ти је тако лакше . Поново ме увлачиш у рат , и то против рода рођеног “. ’’ Немој , Вуче , немој , преклињем те ! Рекао си да ме нећеш оставити , а издао си ме !“
Појурио сам према Новом Брду , а моји војници , па и Вук и његови , у истом правцу . Морали смо се склонити међу зидине сигурног града у којем су 109