ради Маре . Заслепљени су љубомором , и то ће их проћи .“
’’ Хоће ли ? Од детињства трпим њихову завист . Никада им нисам ваљао , а волео сам их као очи у глави . Ко ће им објаснити да нисам жељан власти , и да сам све учинио ради мира и слободе ? Када мене не буде више било , поново ће Османлија заузети Рашку . Али док сам жив , не може ! И сутра ће Сулејман , којем сам спасао живот у Ангори , да крене на моју главу !“
Нисам повратио мир у души . Поздравио сам се са сестром као да идем у смрт . Мој очај осећао се на сваком кораку .
Сви путеви који воде у Рашку били су блокирани . Султан Сулејман , Ђурађ и Гргур нису желели ни да да уђем у земљу .
Једини улаз био је преко Косова . Као да је дух Вука Бранковића помогао да отерам Турке са његове територије .
Пут према Жичи био је слободан . Мајка је послала своју војску да нам крене у сусрет .
Турска војска била је подељена на две стране , па смо се и ми поделили . Једним делом заповедао сам ја , другим Вук . Већи део војске дао сам Вуку , да би то ојачало његову вољу . Преварио сам се . Мој Вук је унапред решио да ме изда .
Десило се да ми је помогао , до тада , мени непознат човек - цесар Угљеша . Издао је Турке са којима је био у савезу , и послао своје људе да ми 107