“ Хоћу , принцезо . И ја о томе ћутим у својој земљи , али многи знају .“
Прве наше речи показале су блискост , сродност душа . Причала ми је о себи , и о свом мирном животу на двору . Није имала више од осамнаест година , и ништа није доживела ружно . На крају сам јој поставио питање , због којег сам и дошао у њихов град .
’’ Да ли би се ти удала за мене ? Ускоро ћу изградити један предиван град као што је овај ваш , и изградићу замак , где желим имати породицу . У мојој земљи живе дивни људи , један много добар народ . Волеће те као господарицу . Имам пун двор учитеља , уметника и звездара . Само да решим проблем који ме сигурно чека , али решићу га . Хоћеш ли бити моја жена ?“
Одговор је био ’’ Да !“ Радост није могла да сакрије , образи су јој горели , а на уснама непрестани смешак .
Франческо и његова породица поново су имали разлог за славље . Сложили су се самном да прво морам решити немире у својој земљи , и изградити што ми је суђено , а Јелена мора бити сигурна да ће ме после свега желети ...
Дошло је време повратка . Септембар је , нешто мистично се пробудило у души . Благо сунце и ’’ златна “ природа око мене , Јеленин поглед , лепота њиховог острва , страх од предстојећих догађаја . Све се то измешало , и све пало под сенку једног сусрета . 102