Оливере . Све жене које су личиле на Милицу , Оливеру и Мару , биле су за мене најдивније .
’’ Ваша кћер је као анђео !“ - искрено сам одговорио , питајући се да ли је пристојно овако разговарати .
’’ Смеш ли му то рећи ?’’ - питао сам пријатеља који преводи наш разговор . ’’ Биће срећан , реците још нешто .“ ’’ Ако Јелена допушта , желим разговарати са њом насамо .“
Оцу се то свидело , а Јелена је поруменела у лицу . Био сам опчињен , прекрасна женска фигура била је предамном .
Као збуњени дечак разговарао сам са њом , али опет не сам , опет са оним што преводи .
Прво што сам рекао било је “ Поштована госпо , научићу језик вашег цењеног народа . Нисам за то до сада имао времена . Мој живот није имао лепу страну . Ти си прва лепота која ми се умешала у живот . Молим те , не буди стидљива , ја сам обичан човек .“
Јелена је пажљиво слушала , и одрично одмахнула главом :
’’ Ниси обичан . Ја знам ко си ти . Сви ми овде знамо . Ти си један од оних Принчева који се рађају са посебном судбином . Сви људи су слободни да себи граде живот , а само за ваш судбина постоји .“ ’’ Ти тако пуно знаш . Ви сте јеретици .“ ’’ Ту ћеш тајну чувати ?“
101