’’ Господару , био сам у праву . Он каже : Многе године , Владико , молим да видим звезду Даницу у својој земљи ! Каже да смо дочекани са највећим почастима , због твоје титуле коју си добио рођењем .“
’’ Реци да сам срећан због свега , и да ми је данашњи дан најлепши који сам од рођења доживео . Захваљујем се од срца . Град је као из раја изашао , а народ је срдачан , и пун љубави . И мој народ је такав .“
Одвели су нас у башту испред двора , најлепшу башту коју сам икада видео . Приређена је гозба , музика и плес , што је на све нас утицало умирујуће . Дуго смо разговарали о ратовима , и о свему што сам са својом војском и народом преживео .
Отворио сам душу , и испричао своју муку са сестрићима .
Франческо је гајио толико страхопоштовање према мени , да ме је за Јелену упитао тек касније , у својим одајама , где нас је и упознао .
’’ Драги Стефане , она је стидљива , а ти си јој странац . Нико не зна да су те послали овамо због ње , јер не желимо да утичемо на тебе . Ако ти се свиђа моја кћер , можеш ми искрено рећи .“
Њена појава ме очарала . Стајала је испред нас као плавокоси анђео , и гледала ме успаничено и задивљено . Осетио сам како ме узбуђује сјај њених очију . Биле су попут облачног неба , а њена зелена хаљина подсетила ме је на хаљине моје сестре 100