Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 89

Čudesna sudbina Pati Difuse 87
Ipak, čitala je svaku njegovu misao, čak i onu najdublje skrivenu.
Stoga je odlučila da razgovor sama povede u drugom smeru.
Uzdahnula je duboko i rekla: „Hajde da se igramo malo...“
Otvorila je tašnu i izvadila telefon. Pritisnula je dugme za snimanje
glasa.
„Da uradimo jedan intervju!“, izgovorila je to u svom vrcavom
maniru.
I sama se zasmejala što je uspela da mu izvuče onaj širok osmeh,
koji je kod njega najviše volela.
„O, ne, ne, ne želim to...“
„O, da, da, želiš!“
Znala je da će se isprva protiviti malo. Ali isto tako je znala da će
ubrzo prihvatiti njenu igru.
I zaista, sekund kasnije, Pedrovo lice se ozari.
„Dobar dan, dragi slušaoci, sa vama je i danas vaša omiljena Pati
Difusa, zvezda u konstantnom višedecenijskom usponu...“
Pedro se zaceni od smeha. Ona u istom dahu nastavi.
„A sa nama je danas neponovljivi gospodin Almodovar. Molim
jedan aplauz.“
Pati Difusa se nakloni kao da je zaista zasipa talas ovacija. Pedro
se nakloni za njom.
„Gospodine Almodovar, da li biste za našu publiku, koja nas trenutno
ne vidi, otkrili gde se to mi nalazimo?“
Pedro se za nijansu uozbilji.
„Mi smo u centru Madrida, u skrivenoj loži i na tajnoj lokaciji.
Gospođa Difusa i ja...“
„Gospođica, molim.“
Pedro se zasmeja opet, jer je znao da će ga tu prekinuti. I nastavi.
„Dakle, gospođica Difusa i ja razgovaramo o svemu, o starim danima,
o mojim filmovima, o usponu retrogradnih politika u Evropi
danas...“
Difusa mu opet uskoči u reč.
„I pre nego što krenete iz početka da pričate o onome što smo već
čuli i što bi nas uspavalo...“, što Pedra, naravno, zasmeja, „otkrijte
nam koga to, dođavola, na stotinu stepeni spoljašnje temperature čekamo
već dva sata?“