Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 88

86
Dragan Jovićević
Tog dana, te davne godine, prve nakon Frankove smrti, Pati
Difusa je na sebi imala zelenu haljinu i crvene rukavice, što je momentalno
postalo njen zaštitni znak i nezaobilazna odevna kombinacija.
Iako je znala da detalji opterećuju njen izgled, odabrala je da
nosi dugačke minđuše, što neobičnije prstenje i ogrlicu prepunu bisera.
Cipele su bile, naravno, na visoke potpetice, i to je bilo jedino
što je menjala s godinama. Ovog jutra, za susret sa njim, odabrala je
da vreli madridski asfalt gazi u tirkizu. U luksuzni objekat, gde su se
nalazili, uvek bi ulazili na pomoćna vrata, da ih niko ne bi primetio.
Tako je bilo i sada.
„Majko mila, koliko li je samo dosadan...“, pomislila je Pati Difusa,
brojeći bisere svoje ogrlice dugim ljubičastim noktima, dok je Pedro
pričao bez pauze. Činilo joj se da je niz njenih bisera beskonačan.
„Zbog čega smo ovde?“, prekinula ga je kad je već ušao u drugi
sat priče o tvrdokornom evropskom populizmu. Znala je da bi se, ako
mu izričito kaže da je to ne zanima, ražestio. Pedro je to svakako osetio
po njenom tonu. Između ostalog, niko ga nije bolje poznavao od
Pati Difuse.
„Pa, čekamo...“, odgovorio je kao da se to podrazumeva.
„Jesi li siguran da će doći?“, pitala je maznim glasom, prešavši
šakom preko svoje duge noge, prekršene preko druge.
U filmovima koje je snimala, svaka scena bi počinjala tako što bi
joj neki mačo tip, čija je imena nikad nisu interesovala, pocepao čarape
kakve bi joj reditelj odredio i to bi bio uvod u duge scene seksa,
po kojima je i postala slavna. Zato, van svetlosti filmskog kadra, čarape
nikad nije nosila. Ne zato što privatno ne bi uživala u seksu sa
zgodnim tipom, već zato što bi čarapama mamila svaku budalu koja
bi prošla pored nje, na grubi i trenutni seks. Ona je ipak gospođa u
godinama, bez obzira na to što nije ni dana ostarila.
„Doći će. Uvek dođe...“, odgovorio joj je pomalo setno.
Čovek pred njom imao je više kilograma nego ikada ranije. Bela
kosa, koja čini nezaobilazni deo njegovog imidža, isuviše je neuredna.
I mada je znala da ne kupuje na kineskim pijacama, ta svetla
košulja sa crnim tačkicama koju je obukao za sastanak, izgledala je
upravo tako. Na sve to, prvi put je brojala minute provedene sa njim.
Činilo joj se da sve što ga je ikada činilo živim, sada polako zamire.