Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 83

81
Tamara Jecić
SHY MAN
Ivan je čekao Tanju pred njenim ulazom. Pogledao je svoju poslednju
poruku poslatu pre četiri minuta: „Your shy man is waiting
for you.“ I njen odgovor: „Stižem.“
Sedeći tako u kolima, sa šakama položenim na butine, Ivan oseti
kako mu se znoje dlanovi. „Zapalio bih cigaretu“, pomisli, ali se u
retrovizoru pojavi ženska prilika na pustoj ulici. Žena se kretala
dugim korakom. Figura peščanog sata u uskoj dugoj tamnoj haljini.
Raspuštena talasasta tamna kosa. Ravne sandalice, golo stopalo. Sve
je to Ivan spazio, gledajući u oba retrovizora – u onaj gornji i u desni.
A onda oseti kako mu nešto poskoči u želucu i zaveza se u čvor.
Već u sledećoj sekvenci grčenja njegovog želuca, Tanja je uhvatila
kvaku, otvorila vrata i spustila se na sedište pored njega. „Dobro
veče“, progovori žena toplim altom. On pročisti grlo i promrmlja
pozdrav, okrznuvši je pogledom, pa osmotri levi retrovizor i napravi
pun krug na praznom kolovozu. Zapahnut opojnim mirisom njenog
parfema, vozio je osećajući kako se onaj čvor u želucu razvezao istog
trenutka kada je stavila svoj prohladni dlan na njegov vrat.
Kad su stigli kod njega, Ivan nađe neku ambijentalnu muziku na
kompjuteru, a potom stavi na sto metalnu kutijicu. Zatim je izvadio
providni papirić i vešto smotao cigaretu, dodajući malo duvana, a
nešto više „čarolije“, kako ju je zvao od milja, pazeći da nijedan dragoceni
trun ne ispadne. Za tili čas ga je svojim lepim, dugim prstima