Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 51

Uokviriti se 49
„Ma, ne. Nego… Ne znam gde bih ga držao. Živim s mamom,
znaš.“
„Jaoj, pusti izgovori! A vidi kako si sladak. Ti da si u Americi…
Pa, da. Mislim, odrasti na Karaburmi i budi normalan... Dobro, u ponedeljak
idemo da kupiš. Ne možeš sam da ideš, sigurno bi izabrao
bezvezni prcoljak. Violeta će da ti izabere neki grande. Tu je problem.
Vi se ovde ograničavate u startu. Kad tražiš malo, dobiješ manje. Toliko
je prosto. Sloboda. To ti je ključan pojam. A zoveš se Slobodan.
Pa, Slobice, nemoj, bre, tako! Lep si dečko, traži više!“
Ovaj je oduševljeno slušao.
„A, Slobice, Slobodice, ko bi ti bio kao žena?“
„Lepa Brena.“
„Hm. Oukeeeej. No comment. Madona, ništa? Nije ti pala na
pamet ona, nego Brena?“
„Pa, Brenu baš, baš volim.“
Violeta je usitnila oči i pogleda uperenog u pod, kao da zumira
zemljino jezgro, rekla: „Poštujem. Znači, Brena. I ti bi sad voleo da
budeš Brena, jelda?“
„Pa, ako ćemo da se šminkamo, da.“
„OK, onda tebi definitvno ova plava, a ja ću crnu. S njom sam
ista Šer. Brena i Šer. Vidi. A, šta kažeš?“
„Lepa si, Viki.“
***
Tu?
Neko za zez: Aha.
Neko za zez: Jesu otišli?
Ne.
Nisi poslao facu.
Neko za zez: A ti?
Ti prvi.
Šalje onaj ko startuje.
I napiši još nešto o sebi.
Neko za zez: Ti bi sad pričao…
E, mučeniče!
Jebô bi, a štedi na rečima…
***