Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 50

48
Srđan Miljević
Neko za zez: Sent you photo.
Neko za zez: Fino.
Neko za zez: Hoćeš?
Neko za zez: Jesu i drugari za?
Ne, nismo takvi drugari.
Spremamo se za grad.
Šalješ lice?
Neko za zez: Aj, javi se posle.
***
„Dobro“, rekao je Aleks, sad već možda i Violeta, kao da najavljuje
početak predstave, pa se opet okrenuo ka Slobici. „Kako će tebi
da stoji perika!“
„Koja perika?“
Slobica ceo život zbunjen. Kasnije mi je rekao da se u tom momentu
istripovao da smo u Almodovarovom filmu.
„Kako ‘koja’? Ona koju izabereš. Čekaj, čekaj!“
Zavukao je ruku u kesu i izvadio nekoliko perika.
„Hm. Lice ti je ovalno. Vidi, imaš ovu kratku crnu. Ona je za jaku
ženu, odlučnu, ističe oči. Napućiš usta – i mačka i po. Ali čekaj,
čekaj. Mislim da imam bolju. Ova plava, vidiš! Prvo mi reci jednu
stvar. Kako se ti osećaš? Kao plavuša, crnka, brineta, šargarepica?“
„Pa, ne znam. Nisam nikad probao.“
„Ma, tamno tebi treba, da ti istakne okice. E, evo je. Ajde, probaj.
Ja stvarno tako ponekad mislim da je moja misija da edukujem
ljude. Da osete sebe. Pa, čoveče, svi imamo i mušku i žensku stranu.
Mislim, helloooooooo! I to je mnogo bitno, ne znam kako ljudi ne
kapiraju. Kako znaš šta ti se sviđa ako si se zakucao samo u jednu
stranu. Mislim, to ovde na Balkanu, ova zatucanost, ja ne znam…“
Shvatio sam da od izlaska nema ništa, ali mi je to sada bilo skroz OK.
„Dobro. Vibrator imaš?“, nastavio je Aleks.
Slobica je već bio na petom džinu.
„Pa…“
„Eto, jel’ vidiš? Neprijatno ti je. Pa nisam te pitao koliki je koren
iz sedam hiljada trista devedeset šest. Imaš ili nemaš?“
„Pa, nemam. Nisam nikad probao.“
„Što? Jel’ se plašiš?“