Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 48

46
Srđan Miljević
„Au, jebote, jel’ toliko čudno? Pa, ja se nadam da da. Pleše mi se,
malo bih da sam među ljudima. Ne mogu više ove priče na Grajnderu,
stvarno. E, nego samo da znaš. Aleks je baš direktan. Ono, nek
nam je bog u pomoći s njegovim idejama.“
„Pa dobro, nisam retardiran. Šta mi objašnjavaš ko da sam neki
pajser?“
„Ma, neeee. Nego, samo da ti ne bude neprijatno. E, čekaj, to
moj telefon vibrira. Možda je on. A, Grajnder…“, izgovaram i
čitam poruku.
***
Neko za zez: Pozdrav.
Ćao.
Neko za zez: Kako je?
Nije loše.
S društvom, cirkam.
Ti?
Neko za zez: Bleja.
Neko za zez: Šta se traži?
Zavisi šta se nudi.
Neko za zez: Neko zezanje.
To sam shvatio iz naziva profila.
Neko za zez: Fino.
Neko za zez: A/P?
Uni.
Ti?
Neko za zez: Fino.
Neko za zez: Akt.
Neko za zez: Kita 20.
***
Slobici ne da nije bilo neprijatno s Aleksom, nego ne pamtim da
sam ga ikad video tako opuštenog. Možda ja, u stvari, ne znam da se
družim i prepoznam šta ljudima treba.
Aleks me je već ranije smarao o ženskoj strani. Sve to ima smisla,
ali jednostavno ne vidim tu ženu kod sebe kao neku vamp damu. Izbezumljeno
me je gledao kad sam mu rekao da bih, ako baš moram da
zamislim i kažem kakva sam ja to idealna verzija žene, bio neko poput