Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Página 326

324 Marija Marković
„Možda ću te sad, sestro slatka, malo iznenaditi. Nemojte odmah.
Polako krenite da budete jedna drugoj sve, ne morate nikom da se
pravdate… Težak je to put. Očvrsnite svoju ljubav, pa ako nakon godinu
ili dve i dalje želite to, recite svima. Naravno, uvek se možete
preseliti nekud, u srećnije zemlje, gde su stvari postavljene drugačije.“
Prvi put primećujem da nije toliko srećna kako je izgledala.
Sama je. Zna o čemu govori.
Prilazim joj onako zamišljenoj i tužnoj. Ljubim je u čelo i polako
odlazim. Poslušaću je. Polako sviće, a moja sreća je tu iza ugla.