Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 327

325
Nemanja Savić
PISMO LJUBAVI
Udah Boli
Pišem ti ovo pismo jer znam da ćeš ga na nekom nivou svog bića
pročitati.
Želim da ti priznam da te volim. Da, volim te. Znam da ne bih
smeo, ali te ipak volim.
Volim tvoju kosu i volim da prstima prolazim kroz nju. Volim
tvoje kestenjaste oči, koje toliko sijaju da ne vidim ništa drugo. Volim
tvoj osmeh, koji ima moć da me uvek oraspoloži. Volim kako se ponašaš
i šta radiš. Jednostavno, volim celog tebe.
Izdah Boli još više
Vreme sa tobom. To je jedino što sada nemam. Na televiziji film
Pedra Almodovara, na internetu nova pesma, na stolu zanimljiva
knjiga, u kuhinji divna hrana, napolju lepo vreme, a ja ipak biram da
razmišljam o tebi. O tako savršenom tebi. O vremenu kada sam
mogao da te viđam svaki dan. Uspomene. To je jedino što sada imam.
Udah Osećaš li?
Sećam se trenutka kada sam te prvi put video. Sećam se svake sekunde,
svakog treptaja. To je bila ljubav na prvi pogled. Od tog trenutka
ništa više nije bilo isto. Ti si postao ceo moj svet. Svet u kome
uživam. U kome sam ja – ja. To je bio početak i kraj svega. Sekund
koji traje večno.
Izdah Volim te