Pismo za Estebana i druge priče August 2020

Bespomoćni protiv vrebajućeg ludila 307 atmosferu. Isprepletale su se kako samo one znaju i onda ju je Sanja pribila uz sebe i počela da je ljubi kao opijena. Začuli su uzvici, a Saški je bilo potrebno da bude prihvaćena i konačno van kontrole. *** „Još jedan krug boksova i onda si slobodna. Hoćeš pivo?“, upitala je gazdarica kod koje je Aleksandra radila. Azil za pse „Verine šapice“ je bio ogromno dvorište gde bi vas uvek dočekali sretni psi raznih vrsta. „Može“, odgovorila je dok je uključivala svoj telefon. „Jaoj, treba Lelu da vakcinišemo i slikamo. Znaš, onaj mali jazavičar koga sve zanima“, nasmejala se Vera, starija žena izgleda mladog. Klimala je glavom zanesena svojim ekranom. „Aleks, ne bih da te zabrinjavam, ali imam loše vesti u vezi sa Saškom.“ Poruka. Kroz glavu su joj prošli užasi, te je čeznula samo za odgovorom svog starog srednjoškolskog prijatelja. „Jesi li dobro?“ Vera je procenjivala Aleksandru, potom odmahnula glavom. „Tebi treba odmor. Imaš tek dvadeset.“ I nastavi da radi u kuhinji, dok jedna mlada glava nikako nije mogla da smiri svoje misli. *** „Opa, devojčice“, začule su pored sebe, odvajajući usne na tren da poledaju priliku. „Beži, šabane“, rekla je Sanja, prstima naglo okrenuvši Saškinu glavu i nastavljajući tamo gde su stale. „Hoću pivo“, rekla je Saška nakon nekog vremena, rukom brišući vlažne usne. Sanja je klimnula glavom, a potom se izgubila u gomili, dok je Saška nastavila da pleše, obuzeta opijatima. Osetila je kako je neko lagano obuhvata oko struka, potom ud kod svoje zadnjice. Počela je još više da se otima kontroli te je zanjihala kukovima, dok joj je dečko rukama vukao struk prema sebi. Počela je da zamišlja Aleksandru, pa je malo falilo da joj se telo uzbudi. Uživala je u svakom trenutku i poželela i nešto više. „Aj’e“, rekao je tamnoputi dečko, vidno uništen, pružajući u šaci šarenilo. „Aj’e“, oponašala ga je, a potom liznula ekser sa njegove šake, na šta se on nasmešio. Činilo joj se normalno to što ju je pretraživao prstima, a potom skidao odeću, dodirujući čistu kožu. Sve vreme je ispred sebe videla Aleksandru i zato joj je bilo prihvatljivo da dopusti da uđe u nju grubo i da je vuče za kosu dok udara zadnjim delom glave o pločice. „Aleks“, tiho je stenjala.

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 309