Pismo za Estebana i druge priče August 2020

308 Marjan Manja *** Sedela je u mraku svoje zagušljive sobe i gledala uspomene po zidovima. Kuda nas vode sve naše misli kada već unapred znamo da imamo granice? Zamagljenim očima je gledala svoje ruke pune plikova. Čemu svi pokušaji da se opstane kada na kraju ipak umiremo. Pustila je nemu suzu da se kotrlja, nikome ne smetajući. I pored svega, da li je moja ljubav bila dovoljna? Njoj ili meni? Sklopila je oči. Nakon nekoliko trenutaka uključila je mobilni i ponovo videla slike i jedno iskreno „žao mi je“ pored njih. Slika gde Saška obuhvata muški ud. Slika gde sa otkopčanom bluzom sedi na prljavom toaletu. Njeno je oko obuhvatilo svaki detalj obe fotografije. Priču je već znala u svojoj glavi. Predmet na koji se vrši pritisak počinje da puca. Ovaj je predmet pukao iznutra. *** Saška je stigla, mirišljava, dok je Aleks sređivala krevet za noćni susret. „Hej“, izgovorila je promuklim glasom, iz koga je pucao strah. Aleks se nasmeši,obgrlivši je i zagledavši se u njene upitne oči. „Umorna si“, zaključila je potom i sa smeškom je odvukla u krevet. Legla je preko nje, sklanjajući svoju crnu kosu i gledajući Saškin smešak. Počelo je nežno, igrale su svoje igre telima i dušom. Svlačile su odeću kao da su skidale foliju sa sebe, želeći sve. Željna samo njenog dodira, već se našla blizu vrhunca. Sve je odjednom zastalo. „Nije tvoja krivica to što me ne voliš, kao što nije ni moja to što te volim. Zato mi je drago što odlaziš.“ Saška je u trenu otvorila oči, obuzeta strahom umesto euforijom. Osetila je da su ruke njene partnerke postale hladnije dok joj je palcima sve jače gulila kožu na vratu. „Aleks“, jedva je izgovorila, šireći zenice dok je gledala hladne oči kako je bacaju u ponor. „Da vidiš svoje oči sada, i sama bi sebi oprostila“, rekla je Aleks, ometena u trenu. Onda je počela da steže sve jače, dok je ona gubila dah i branila se udarajući je šakama po grudima i licu. Sve je nestalo poput oduvanog pepela i videla je crno pred očima. „Aleks...“, jenjavao je promukli glas, dok su joj se oči kolutale, tražeći spas. Borba je trajala, ali ta čudna hladnoća se nije dala pobediti. Čvrsto je sklopila oči, znajući da sve prestaje, a potom je izdahnula. Zadihana i zagledana u telo mrtve devojke ispod sebe, pokušavala je da se vrati u svesno stanje. Progutao ju je crni ambis

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 310