Pismo za Estebana i druge priče August 2020

304 Marjan Manja Prosto nije mogla da veruje da iko ovo blati i mrzi. U njenim ušnim kanalima sve je počelo da mutira, videla je samo Saškin lik i kako laganim pokretima svoje lice pribija uz njeno, deli slast, a potom i šljokice. I za tren život je postao nestvarno lep. „Pusti da crveno vino plete svoje priče“, rekla je Aleksandra, ošamućena od božanskog nektara, dok je prstima prelazila preko Saškine plave neposlušne kose. „Volim kada poetski pričaš.“ Saška se nasmešila i kroz taj smešak udelila poljubac, koji se čini i najslađim. Obuhvatile su se u krevetu kao jedan neraskidivi spoj. *** Da li je čovek nekada svestan koliko njegovo nesvesno čini zlo drugima? Da li uopšte postoji odgovor kada su u pitanju ljudi? Sve je započelo nekako mirno, bez nagoveštaja bure, samo jednom ciničnom porukom preko društvene mreže. „Vuhuu. Prajd.“ Emotikon, emotikon. Nije posebno marila za komentare svoje majke, te je odsutno odbacila crnu kutiju od sebe i pozdravila Aleksandru na pragu svoga stana. Potom Saškina tišina u svilenoj beloj spavaćici. Vreme samo za nju. Tišina postaje neprijatna samo kada u nju uđe osoba koja sa tom tišinom nema dodirnih tačaka. Njen mlađi brat je sedeo za trpezarijskim stolom okovan igricama, dok je žena u kasnim četrdesetim odjedared počela da igra nervozni balet. Potom bezgranično ludilo pomešano s mržnjom. Čistom mržnjom prema sebi i svom plodu. Iznenada. Uletela je u sobu gde je ležala Saška. „Naravno. Devojka je sada u svim novinama! Smeju ti se! Smeju se i meni. Moram da pričam da mi nisi ćerka“, započela je, mlatarajući rukama. „Kao da je to tebi teško.“ Zarila je svoje plave oči u njene, ne želeći da je pusti, ali ona se ipak opirala. „Ti si bolesna“, izgovorila je, besno se približavajući krevetu. „,Zato si ti normalna.“ Podigla je obrve, podigavši se na lakat. Poput zaslepljujućeg bleska, bes je prohujao majčinom rukom i pretočio se u šamar, od kog je Saškina glava odletela na drugu stranu i usta joj se napunila kosom. „Jel’ ovo voliš?“ Majka, osiguran čin, cedila je reči kroz zube, izbijala svaku želju za životom svojim raširenim kapcima, naglim i agresivnim potezima već uhvatila dojke i počela da ih cima dok Saška nije počela da se rita od bolova. Opkolila ju je butinama, blokirajući njene odbrane, potom je počela prljavim crnim prstima da seče unutar intim-

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 306