Pismo za Estebana i druge priče August 2020

Prosečna priča 299 bivala starija, roditelji su je stalno zapitkivali o dečacima, a kako u njenom životu nije postojala ta fascikla, Katarina je govorila roditeljima o svojim izmišljenim simpatijama. Od trena kada je zaustavila pogled na njoj, devojci svetlucave kože, usana boje ruže, duge kose crne poput noći i očiju smaragdnog, zvezdanog neba, znala je da ništa više neće biti isto. Prišla je i uljudno se predstavila i ispružila ruku. Nikada nije volela svoje ime. Osećala se slabo svaki put kada je trebalo da ga izgovori. Nikada nije umela da izgovori slovo r onako oštro i odsečno kao većina ljudi. „Kaća“, bilo je sve što je umela da izgovori, ili je to bar njoj zvučalo tako. Ni sama nije bila sigurna da li je išta izgovorila. Muzika, žamor drugih ljudi, čak i njeno ime ostali su negde u vazduhu, kao i onaj sneg napolju, kao i vreme. Devojka natprosečne lepote pružila je ruku i spojila je sa rukom svoje sagovornice. „Sofija“, reče ona uz stidljiv smešak i oboren pogled. Katarini se činilo da je taj trenutak trajao celu malu večnost. I ništa više nije bilo isto. Katarina se borila sa svojim osećanjima, koja ni sama nije mogla da razume. Otkad zna za sebe, sve što je osećala, bila je praznina i neka neopisiva tuga. Nije volela da drugima nameće priču o sebi, tako da je svoja osećanja držala u kavezu, a ključ je davno izgubila. Zaboravila je šta je sreća. A onda je upoznala nju. Sofija je postala Katarinin strah, njena ljubav i muza, a polako i njen život. Katarina je, još pod utiskom alkohola i jednog para zvezdanih očiju, odlučila da makar odloži svoju odluku. Nekoliko dana nakon što je upoznala Sofiju, skupila je snage da prelomi i pošalje prvu poruku. I ništa više nije bilo isto. Katarina je bežala od svojih osećanja, na smrt preplašena odbijala je sreću koja joj je bila servirana na tanjiru. Svaki dan bio je sličan prethodnom: Katarinina želja za samoubistvom bivala je sve dalja i dalja, osećanja sve poznatija i bliža, a strah sve veći. Sofija je odrastala u velikoj porodici. Zbog gužve u kući njoj je nastajala i gužva u glavi. Još kao mala umela je da spozna svoja osećanja i nije se plašila da o njima priča. Još u vrtiću Sofija je znala da je privlače devojke. Bila je vrlo pametno i talentovano dete u svim sferama života. U velikim porodicama deca ostaju uskraćena za ljubav. Roditelji nekada ne umeju da raspodele svoju ljubav svojoj deci u istoj količini i tada se rađaju Sofije. Sofija je dete razvedenih roditelja. Ona

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 301