Pismo za Estebana i druge priče August 2020

300 Katarina Jovanović je, kao i Katarina, bila ona „lopta“ koju razvedeni roditelji guraju (ili, u njenom slučaju, šutiraju) između sebe. Uskraćena za roditeljsku ljubav, Sofija je imala svojih unutrašnjih demona, koje je potiskivala koliko god je umela. Katarina je bila vrlo neodgovorna u početku njihove, tada male, priče. Sofija, iako mlađa, bila je mnogo zrelija od Kaće. Mnogo je ozbiljnije shvatala celu situaciju i trudila se da Katarini pruži sigurnost i ljubav, koje nikad nije osetila. Katarina je bila poput preplašenog, napuštenog šteneta. Skrivena ispod parčeta kartona, ujedala je svakog ko je pokušao da joj pomogne. Namerno je ujedala sve oko sebe jer je znala da će svi odustati nakon nekoliko ujeda. Niko dosad nije imao dovoljno strpljenja i ljubavi za nju da bi ostao čak i nakon silnih ožiljaka. Sofijina pojava u njenom životu činila joj se nestvarnom. Katarina nikada nije umela da pokaže ljubav koju oseća. Nije bila tip deteta koje bi odletelo roditeljima u zagrljaj nakon pada ili svađe sa drugaricom. Smatrala je da će ljudi samo iskoristiti njenu ranjivu stranu protiv nje. Vodila se tom teorijom i zato nikada niko nije mogao da zna šta je u njenoj glavi i duši, a mnogi su odavno smatrali da dušu i nema. Katarinina i Sofijina priča kotrljala se iz jednog dana u drugi. Konačno je došao i dan suočavanja. Njihovog prvog zvaničnog izlaska. To je u tom trenutku predstavljao veliki problem za obe devojke: Katarina je morala naći dobar izgovor za odlazak u grad udaljen sto dvadeset kilometara, koji bi dala majci, a Sofija je morala da se izbori sa svojim strahom od gubljenja voljenih osoba. Sofija je imala veze i pre Kaće. Njen veliki strah i problem bili su nesigurnost u sebe. Svi ljudi u njenom životu su prilikom odlaska krivili nju za to. Svaka sledeća osoba nakon njenih roditelja nanosila je sve veću bol i samo širila ranu. Priča tih devojaka nastavlja se iz dana u dan. Katarina je svakog dana nalazila nove izgovore, koje je morala da servira svojoj homofobičnoj porodici, dok se uz Sofijinu ljubav razvijala u pravu, odraslu i ponosnu osobu. Sofija je takođe u narednih godinu dana sazrela u divnu osobu, punu ljubavi i razumevanja za ceo svet. U međuvremenu se autovala svim rođacima, poznanicima i prijateljima, dok se Katarina ježila od same pomisli na rečenicu „Mama, ja sam gej“ ili „Mama, ja sam već godinu dana u vezi sa jednom devojkom“. Smišljala je ona tako razne verzije rečenice kojom bi mami rekla da je njen najveći strah.

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 302