Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 296

294 Marija Milosavljević
Uverio je majku da su mi posete njemu neophodne. Stalno je nešto
beležio u istoriju bolesti, između ostalog i to kako podnosim lekove
koje nisam uzimao. Prema njegovim dosadašnjim zapažanjima
i predviđanjima, trebalo je da budem izlečen još prošle
sedmice. Ali nešto je, međutim, počelo da mu uliva sumnje. Novu
dijagnozu nikako nije uspevao da postavi jer ni sa pređašnjom nije
bio načisto. I pored toga, svakodnevno je nastojao da majku izveštava
o mom nepromenjenom stanju. Lepota joj je zbog toga tih
dana poprimila zabrinutost. Kršila je prste i odmahivala glavom,
ponavljajući na kraju svakog telefonskog razgovora: „Morate nešto
učiniti! Tražite dalje! Još! Još!“ Potom bi zarila lice u dlanove i
dugo jecala.
Nisam mogao da joj pružim utehu. Mislila je da sam neizlečivo
bolestan. Jedne večeri ušla je u moju sobu i sela na ivicu postelje.
Pretvarao sam se da spavam. Dugo je bdila u tišini, a onda mi je hladnim
prstima obgrlila stopala i, kao da sam novorođenče, poljubila mi
tabane. „Volela bih da umreš“, rekla je. Ležao sam ukočeno, poput
mrtvaca, sve do jutra.
II
U sanatorijumu sam proveo užareni jul i avgust. Nisam mogao da
mislim niti sam pisao. Ležao sam zavezan za bolnički krevet. Čini mi
se da i sada mogu da osetim stezanje kaiševa oko zglobova. Kopnio
sam, pa su morali nanovo da ih pritežu. Davali su mi razne injekcije
za umirenje. Buljio sam u tavanicu, ređe kroz prozor, i to samo onda
kada bi me negovateljica okrenula na stranu da me okupa. Prali su me
grubim komadom tkanine i rastvorom vode i sapuna. Nisam voleo
muške negovatelje. Predugo bi me brisali i netremice gledali u grudi.
Grudi su mi prve narasle. Majka me je upozorila da ću uskoro dobiti
i menstruaciju. Sazrevao sam u ženskom telu. Danas je tačno šesnaest
godina, dva meseca i četiri dana kako ono nije moje. Imao sam
i ime koje, takođe, nije pripadalo meni. Zvali su me Teodora – trebalo
je da budem dar od boga. Majka me odonda ne zove imenom: za nju
sam bio bezimeno dete. Sâm sam. Sasvim sâm.
Ni u bolnici nikome nisam uspeo da objasnim da je sve u radu sa
mnom. Govorili su da će me ludilo napustiti čim leto i vrućine počnu