Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 290

288 Miloš Andrejević
kao Mala Albanija. Marko je živeo u Beogradu, bio stanar u memljivom
studentskom domu, gde je delio sobu sa tihim i povučenim Obradom
iz Republike Srpske, koji je imao kao gusenice debele obrve.
Početak novembra 2005. godine u Beogradu je bio neobično
topao i prijatan. Već su uveliko krenula predavanja i popodnevne
vežbe. Vreme između predavanja Marko je najčešće provodio sa
Majom i Anom iz Loznice i Dušanom iz Zrenjanina na ruti između
menze, čitaonice, obližnjeg parka i obližnjeg kafića, kada pristignu
novčane dotacije iz unutrašnjosti. Jednog dana je sa Anom došao i
Davor, koji je obnovio godinu studija, bio nov u društvu i godinu
dana stariji. Davor je bio iz Subotice, jedini nije živeo u studentskom
domu, već negde na Crvnom krstu, u maloj garsonjeri u potkrovlju,
koju su njegovi kupili. Zamišljenog bledog lica dečačkih crta, smirenog
i uspravnog držanja i fizionomije atlete, Davor je za sobom
ostavljao osećaj osvežavajuće smirenosti.
Marko je želeo da se približi Davoru, želeo je da ga bolje upozna.
Sa svojom nenametljivom pojavom i odmerenom pričljivošću, Davor
je delovao kao uplašeni dečak kog je nešto mučilo. U Davorovom
prisustvu često je osećao vrelinu u obrazima, gutao bi pljuvačku i izbegavao
da Davora pogleda uoči.
,,Marko, da li si nekada gledao filmove Pedra Almodovara?“,
pitao ga je Davor kada su jednom zaostali iza Dušana i Ane.
„Hm... da, volim... Sećam se da sam davno gledao ’Kiku’ i film
koji se zvao, koliko se sećam, ’Šunka Šunka’, sa Antonijem Banderasom...
tako nešto...“, odgovorio je kao iz topa.
„Dobio sam dve ulaznice za projekciju njegovog poslednjeg
filma, zove se ’Loše obrazovanje’, u Domu omladine za petak u
osam. Da li bi išao sa mnom? Mislim da njih to ne bi zanimalo“, pogledom
je pokazao na Anu i Dušana.
„Hm... da.. pa… mogli bismo da odemo... I mogli bismo nakon
film da se prošetamo?“
„Da, da, naravno. Onda smo se dogovorili. Petak na uglu kod pekare
ispred Doma omladine.“
Bio je to utorak. Marko se vratio u svoju malu sobu. Obrad, budući
teolog iz Modriče, ćuteći je vadio opeglanu garderobu iz umazane
putne torbe i slagao je u orman.