Pismo za Estebana i druge priče August 2020

280 Jovana Mitić Delile su mnogo toga, na primer, nikad joj nije bilo teško da ustane sa Anikom u pet ujutru samo da bi fotografisale prvi zrak sunca. Škripa starog kreveta bi je probudila dok je Anika ustajala i bosim nogama žurila ka prozoru. Nije mnogo marila za buđenje, odmahnula bi rukom i rekla: „Volim te“, dok bi hvatala sunce, koje se sneno krilo iza oblaka. Dok je razvijala fotografije, Anika bi se strašno ljutila kad bi prokomentarisala da su sve iste – za Aniku nisu bile. Ona je od svakog oblaka sklapala drugi oblik. Nije marila za materijalne stvari, sem za figurice egipatskih bogova, koje je skupljala i ređala na policu. Prilikom kuckanja, uvek bi ogrebala novo slovo na pisaćoj mašini. Živela je, umirala za umetnost. Kada bi čitanje nove knjige značilo nespavanje, učinila bi to. Bile su tako različite, ali u ljubavi, iste. Samo što su sinoć komentarisale Fredija Merkjurija, njihovog omiljenog izvođača. Gledajući komentare pesama, Anika je posebno prokomentarisala sledeći: „Ne zanima me ako je gej, on je Fredi Merkjuri i to je jedino što je važno.“ U njenim očima rađao se bes i onda je počela… „’Ne zanima me ako je gej…’ Zar se ovo stanje stiče statusom, talentom, slavom? Zar ovo nije default stanje koje bi ljudi trebalo da poseduju? Vidiš, mi smo lezbejke i niko nikada nije rekao da ga to ne zanima, uvek ih je zanimalo. Uvek su komentarisali i osuđivali. Mnoge poznate ličnosti se izjašnjavaju o homoseksualnosti i tada nikog nije briga. Jer imaju status. Mi imamo samo ljubav i to je malo?“ „Ljubav je jedino što je potrebno za borbu“, odgovorila je Aniki. „Ja odbijam da se BORIM za nju. Svet u kome ona mora da se opravdava, nije moj svet.” Sa levog oka se skotrljala jedna biserna suza, pravila se da nije tu, a već sutradan probudila ju je prazna strana kreveta. Kad je ustala, na noćnom stočiću je čekalo pismo, koje je, još pospana, počela da čita… „Izvini, ova koža u kojoj živim – koža je stranca. Boli me sve to što je svet doneo, boli me sve ono što mi je pružio, ali me još više boli ono što nije. Umesto ljubavi, kao univerzalno svetlo, ljudi su digli mrak osude. Ali uprkos tom i takvom svetu i ljudima koji ne uživaju u muzici, uprkos izbijanju ratova i automobilima koji udaraju

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 282