Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 283

Cvet moje istine 281 kerove po ulicama i onda beže, svet izgleda tako mirno i nežno u tvojim očima. Tvoja ljubav, spajalica neurona i čovečuljak koji gura krv u venama, gde je moj život dokaz da to nije Sizifov posao. Realnost je van naših trepavica i dodirom tvog dlana znam: rođeni smo iz sveta gluvog za bol i između toplote našeg tela ti ja se savršeno dobro razumemo, ovde, u ovoj sobi, gde za ostatak sveta već odavno umiremo, ili u svetu takve hladnoće nikada ni nismo bili živi. Koža u kojoj živim ne može da se menja. PS. Sigurno znaš da je lotosov cvet rođen u mulju?” Jutro je već odmaklo, a u njenim rukama je opet bilo pismo. Anika je pisala u zagonetkama i sigurno postoji nešto što joj je promaklo. Ovoga puta odgovor se nalazio u pitanju „Sigurno znaš da je lotosov cvet rođen u mulju?” Svet, koji je često za njih bio pakao, osude i odbacivanje od najbližnjih bili su mulj, a njihova ljubav i istina – lotosov cvet. Anikin sinoćni bes pretvorio se u njenu snagu – ovo nije bilo pismo o odustajanju, bilo je pismo o ljubavi i samodovoljnosti jer… tamo gde ima mulja, biće uvek i lotosovog cveta. Nekad ti život dâ samo mulj, ali ko je ikada rekao da se iz toga ne može roditi ništa? Zaklopila je pismo i okrenula Anikin broj, a jak džez je i dalje odzvanjao ulicom, skoro jednako razdragano kao glas sa druge strane slušalice…