Pismo za Estebana i druge priče August 2020

26 Bojan Krivokapić tku, kasnije sve ređe. Tako je u Anđelkovom sećanju preko slike oca prešao traktor. Kad bi ga neko spomenuo, njegovog ili bilo kojeg drugog oca, on bi prvo zamislio velike traktorske gume. Majka se više nije udavala, a prema sinu je bila nežna, ali stroga. „Ima da učiš školu, a ne da...“, i tu bi se zaustavila. Anđelko je znao da je nastavak rečenice bio: a ne da i tebe pregazi traktor. Bio je odličan đak, pa je nakon osnovne škole upisao srednju ekonomsku. I tu je bio odličan i mogao je bez problema da upiše fakultet, dobio bi i stipendiju, ali se ipak odlučio za posao. S tek navršenih osamnaest godina zaposlio se u Poljoprivrednom dobru Mrtvaja kao knjigovođa. S tog radnog mesta je otišao u penziju. Onog dana, nakon što je Ana otrčala, Anđelko se brzo obukao i žurnim korakom prošao kroz dugu krivudavu ulicu. One iste babe gotovo da nisu ni trepnule, samo mu se jedna javila: „Zdravo, Anđelko, kako majka?“ „Dobro“, odgovorio je i nastavio prema staroj pijaci. U daljini je čuo kako pevaju. Kuća u kojoj su živeli, bila je treća u redu od pijace prema osmatračnici. Otvorio je kapiju, u dvorištu ugledao majku, koja je rekla samo: „Eto te.“ Promrmljao je nešto i brzo ušao u kuću. Te večeri je razmišljao o očima koje je video u grmu, o devojci koja je trčala. Nije bio siguran da li ju je prepoznao. Najviše je ličila na Anu, ali mogla je to biti i neka druga. Gadio se na samu pomisao da su ga te oči gledale. Ali dobro je da je u pitanju žensko, znači da nikom neće reći. Da je muško, rekao bi svima, pa bi ga onda seoski momci zadirkivali. Ubrzo se ušuška u krevet, ali ne mogavši da se umiri i zaspi, zavuče ruku ispod pokrivača i poče da polako povlači kožicu gore-dolegore-dole. Nakon nekoliko trenutaka oseti da mu trnci prolaze kroz telo, ispusti jak izdah pa ulepljenom šakom uze peškir koji je stajao na nahtkasni i obrisa se oko pupka. Te je noći sanjao kako se Mrtvaja izlila iz svog korita i počela da plavi selo, ali u selu su sve kuće bile prazne, a vrata otvorena. On trči bos ulicama dok u jednom trenutku ne pogleda prema nebu. Jato roda ga je nadletalo. Stao je i gledao njihov ples. Ujutru je čuo majku kako mu kuca na vrata. To je značilo da uskoro treba da krene na posao. Ustao je, umio se, brzo se obukao,

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 28