Pismo za Estebana i druge priče August 2020

270 Suzana Miković koja nosi sve što nije čvrsto i utemeljeno. Ali njega nije odnela bujica. Koji minut pre svanuća i iščezavanja mraka, Borislav je skočio iz kreveta, zadihano seo za radni sto i krenuo da kuca novu priču, san koji je sanjao. Zapisao je „Dremka mog sna“. „Iz polusna me je probudio radio koji nemam, a glas je dopirao, čini mi se, spolja, ali bio je prisutan i jasan. Seo sam i počeo da slušam. ’Dragi slušaoci i slušateljke, srećno vam prizemljenje na naš vajb.’ Čudio sam se glasu i pitao se kako je moguća tolika sličnost sa mojim. ’Zavalite se udobno i vežite pojas jer predaha nema. Polećemo u daljine tragom večnih pitanja, sa frekvencije koja odgovore daje! I to samo u ovom nedoglednom parčetu kosmosa, nesterotipnom, svih boja ujedinjenog univerzuma. Uvek i u pravo vreme, vaš radio SelfKreacija vas pozdravlja emisijom ’Moja i ničija linija života’, a večerašnji gost će biti slušalac ili slušateljka koji prvi okrenu broj telefona i ispričaju priču, koja će direktno otići u poštansko sanduče čiji je vlasnik ni manje ni više nego Pedro Almodovar. Da, da, dobro ste čuli’, kikotao se voditelj. ’Možda baš vaša priča bude inspiracija za neki film, vaš film i svetski.’ Istog časa sam potražio svoj telefon, ali već sam bio u programu i krenuo sam da izgovaram reči koje nikad nisam. ’Od one davne noći, kada sam se prvi put zapitao, više nisam uspeo da obuzdam poriv za istim i iscrpljujućim preispitivanjem sebe. Znao sam da su moje misli eho koji dopire iz najtajnovitijeg jarka sopstvenih dubina. Unosio je nemir, strah, krivicu i činio da se kao sumanut okrećem dok slobodno šetam, misleći da me neko vidi, razotkriva, potajno prati, pa čak i da zna moju tajnu. Tajnu? Ponekad sam i sam na nju zaboravljao jer je ona bila kao stara omiljena ploča, odložena na polici, pokvarena, koju sam u trenucima samouništenja puštao podmuklo mučeći sebe. U trenucima kada sam ostajao bez izgovora, daha, sâm i umoran od eha, koji je uporno ponavljao šta ako, šta ako... Postao sam zavisan od njega. Ali ni sa njim, ni bez njega. Čak sam mu i ime smišljao. Neodlučan. I voleo sam ga i nisam. Kad ga nije bilo, istovremeno sam mu se beskrajno nadao i strahovito se plašio. Na momente, kada sam verovao sebi i potvrđivao

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 272