Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 266

264 Tanja Antić
Jednog dana jednog leta gospodnjeg, zemlja dobi novog stvora
na livadi bogatoj svakovrsnim rastinjem. Bilo je tu malih i velikih,
svetlih i tamnih, razdraganih i suzdržanih, dnevnih i noćnih biljaka i
životinja, koje su činile floru i faunu sveta. No tako što se još ne pojavi
među njima! Gruba stabljika iz dana u dan štrkljala je ka nebu,
bez nekog posebnog cilja i kao prkoseći svima. Okrugla krunica bivala
je sve veća. Svi su se pitali šta je to i na šta će izaći... Svet nije
voleo različitost iako je stvoren po njenom zakonu.
Uskoro se pojaviše žute, guste latice oko tamnih, braonkastih
semenki u centru krunice. Tek tad je nastalo čuđenje i govorkanja
po livadi su počela: kakva je to strana biljka među njima, koja ih
nadvisuje i stremi ka Suncu? Kako je vreme teklo, žamor stanovnika
bejaše sve veći, umesto da jenjava. Ne beše retko ni da se
čuju otvorene pretnje, vide prezrivi pogledi, uskrati koja usluga.
Međutim, sve to je hrabra biljka podnosila: preko noći upijala je
vodu i hranu iz zemlje, odmarala se od dnevnih obaveza i poneke
neprijatnosti, čitala knjige, da bi preko dana opet podigla svoju,
sada već otežalu, krunicu, stajala ponosito i pravo i... gledala u
Sunce.
Da, od prvog pogleda na Sunce ona je dobila dotad nepoznatu
snagu da istraje u svojoj životnoj originalnosti i podnese svakodnevne
poteškoće stoički. Sunce je bilo njeno utočište, mir i radost. Svakog
jutra jedva je čekala zoru ne bi li ga ugledala, a uveče ga je
ispraćala tugaljivim laticama, koje su od jutra bile otvorene ka njemu.
I tako svakog dana.
Vreme je prolazilo, a priča o neobičnoj biljci stigla je i do Sunca.
,,Moje carstvo zvano Sunčev sistem zaista ne poznaje veću posvećenost.
Kakav li je to zemaljski stvor koji me po ceo dan opčinjeno
gleda, a noću me sanja ne bi li mu brže došao dan, kada ću mu
opet biti u očima“, pitalo se Sunce potajno iako se pravilo da ga se
to uopšte ne tiče. Gospodar nekada mora pogaziti svoja osećanja koja
izlaze iz okvira hladnog vladanja da bi sačuvao sliku neprikosnovenog
i velikog, kome se svi trude da se približe iz časnih ili nečasnih
razloga, ali on odoleva.
Jednom prilikom Sunce odluči da izjaše na svom zlatnom atu i
potraži livadu na kojoj živi čudnovata biljka. Radoznalost smešana