Pismo za Estebana i druge priče August 2020

252 Vanja Vodopija ih najupadljivije štiti? Koliko god da je Rudi bio pronicljiv, toliko je bio i naivan kada je svoje namere poverio magacioneru sa kojim se već godinama viđao. Verovao je da može da računa na podršku nekoga čija briga za opstanak zavisi samo od nas, pa je mislio da mirne duše može svetu da obznani transakcije koje nisu evidentirane u poslovnim knjigama. On kao da je zaboravio na to koliko njegova prava mogu da mu se suprotstave – ne samo pravo na to da nas optuži zbog poreske utaje već i pravo da korača ulicom u haljini od tila. Savršen zločin ne poznaje Zakon koji bi došao u sukob sa doživljajem Pravde jer bi to možda otkrilo njenu najintimniju istoriju: patnju i zavoje kojima je vekovima poravnavala grudi, činjenicu da je vaspitana kao dečak zagledan u cilj, koji mu je još na samom početku nametnuo pravac kretanja. Pa ipak, nema razloga da brinemo zbog nje, s obzirom na to da mi možemo i od nakupine peska da načinimo „subjekat sa rodom“, pa da ga obeshrabrimo kada se susretne sa ograničenjem – i kao žena, i kao Pravda, koja bi je ućutkala svaki put kada bi joj se učinilo da liče jedna na drugu. Ne možeš da kažeš da se sve ne uklapa? B je na kraju morao da obavi ono što je Braca već učinio umesto njega: najpre da se što pre domogne Rajnske ulice, jedne od onih sa psima i prolazima koji zaudaraju na mokraću, a zatim da krene u pravcu kojim se proteže nedovršeni auto-put. Usput mu niko nije prišao da ga upozori da popravi zadnje svetlo niti je bilo ko bio u prilici da nekome saopšti: osumnjičeni je krenuo na jugozapad u automobilu bez oznaka. Pratio je prugu sa Pravdom za petama, osetljivom prema Rudiju, ali gluvom kada bi pored nje prolazili i vozovi sa municijom. Kada se asfalt pretvorio u zemljani put, B je isključio farove, koji su možda za trenutak osvetliti njenu sablast, istu onu koja je možda već danima neprimetno stajala uz ležaj u kom se budio. Sa naporom je izvukao telo iz prtljažnika. Za razliku od Brace, možda je posrtao pod njegovom težinom, saplićući se o korenje. Ašov je lako prodirao kroz raskvašeno tlo da bi napravio mesta za Rudija, sa svim njegovim namerama, prkosom i ženskim rubljem. Sedeo je ukrućen za volanom, još ne shvatajući šta je učinio. Kada je stigao kući, sastrugao je blato sa cipela, kao Bracin dvojnik koji ga je konačno

Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 254