Pismo za Estebana i druge priče August 2020 | Page 25

Anđelko 23
Nije bilo ni tri po podne, dan je bio prijatan, pravi prolećni.
Anđelko je iz glavne ulice pa preko stare pijace došao do one duge
krivudave ulice i tu promenio tempo. Ana je pažljivo držala odstojanje.
Bila je spremna da, ako se on okrene, ona brže-bolje čučne kao
da namešta cipelu ili da skrene ka jednoj od kuća. Međutim, Anđelko
se nijednom nije okrenuo. Kako se primicao kraju ulice, počinjao je
da hoda drugačije, nekako razgibano, kao da vrcka. Iza poslednje
kuće u selu počinjao je neveliki šumarak, a iza njega je tiho proticala
Mrtvaja. Kako je zamakao iza prvog šipražja, tako je ona požurila,
osećajući da joj se strah sklupčava i počinje polako da pulsira u grlu.
Anđelko je već bio duboko u šumarku kad se Ana približila prvom
šipražju. Spazila ga je kako stoji pored Mrtvaje. Pomislila je da
mokri. Čučnula je, disala što je pliće mogla i nastavila da ga posmatra.
Anđelko se tada osvrnuo oko sebe i kad je ustanovio da nema
nikog, prvo je otkopčao dugmad na rukavima košulje. Nakon toga je
prešao na prednji deo. Sve je to radio neobično sporo. Ana ga je gledala
dok joj je strah polako prelazio u uzbuđenje. Kad je skinuo košulju,
bila je sigurna da je to to – osetila je onu vrstu uzbuđenja.
Naglo ju je preplavio osećaj stida. Pomislila je da odmah treba da
otrči nazad, ali to nije učinila. Anđelko je košulju prvo smotao, a
onda je odložio na gustu travu pored nogu. Savio se i počeo da raspertlava
cipele. Ubrzo ih je izuo, izuo je i čarape i stavio ih pored
košulje. Onda je napravio mali korak udesno i stao na košulju. Bio
je to jedan od onih dana koji su se činili toplijim nego što zaista jesu.
Bio je i on toga svestan i zato je odlučio da neće stajati bos na zemlji.
Kad je stao na košulju, osvrnuo se još jednom i, posve siguran da je
potpuno sâm, počeo da skida kaiš. Ana je disala toliko isprekidano
da je mislila da će ili povratiti ili pasti u nesvest. Nikad pre toga nije
osetila toliki strah i uzbuđenje. Bila je svesna šta je sledeće, dogodiće
se baš to. Anđelko je otkopčao dugme pantalona pa cibzar i pantalone
su u deliću sekunde same spale.
Ana je gledala njegove uske bele gaće, drugačije od očevih
i Mišikinih. Izgledalo joj je kao da su te gaće manje nego što bi trebalo
da budu. Anđelko je skinuo pantalone, pažljivo ih složio i stavio
na cipele. Ispravio se i raširio ruke. U tom trenutku iz žbuna pored
Mrtvaje izletela je ptica.